Prošlog meseca, dolazak predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Trampov golf rizort u Škotskoj, kako bi zaključila vrlo neuravnotežen trgovinski sporazum, izazvao je strahove među političarima i analitičarima da je Evropa izgubila uticaj koji je nekada mislila da ima.
Kritičari su brzo utvrdili da prihvatanje Trampove carine od 15 procenata na većinu evropske robe predstavlja čin "podređenosti", jasan politički poraz za EU i "ideološku i moralnu kapitulaciju". Ako se fon der Lajen nadala da će ovaj sporazum držati američkog predsednika na distanci, dočekalo ju je grubo iznenađenje.
Pritisci između EU i SAD-a rastu
Tramp je u ponedeljak udvostručio pritisak, preteći da će EU nametnuti nove carine zbog digitalnih propisa koji bi pogodili američke tehnološke gigante. "Ako se EU ne uskladi, SAD će prestati da izvoze vitalne tehnologije mikročipova", upozorio je.
Tramp može koristiti prisilu jer drži vojne i tehnološke karte u rukama. Svestan je da Evropljani značajno zaostaju u oba sektora. Zna da Evropa ne može bez američke tehnologije čipova i da se ne želi suočiti s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom bez američke vojne podrške, pa smatra da može diktirati trgovinsku agendu.
Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič prošlog meseca istakao je, da je sporazum sa SAD-om odraz strateške slabosti Evrope i njene potrebe za američkom podrškom.
"Ne radi se samo o trgovini, radi se o bezbednosti, radi se o Ukrajini, radi se o trenutnoj geopolitičkoj nestabilnosti", naveo je.
"Trgovinski sporazum je direktna posledica slabosti Evrope u bezbednosnom smislu, koja ne može da obezbedi sopstvenu vojnu sigurnost i koja 20 godina nije ulagala u sopstvenu odbranu", tvrdi Torsten Bener, direktor Instituta za globalnu javnu politiku u Berlinu.
Trampova igra nije ni blizu kraja
"Plaćamo cenu činjenice da smo ignorisali poziv na buđenje koji smo dobili tokom prve Trampove administracije i vratili se spavanju. Nadam se da to nije ono što sada radimo", rekla je Sabina Vejand, generalna direktorka za trgovinu pri Evropskoj komisiji.
Jasno je da Trampova nestabilna carinska igra nije ni blizu kraja i da će se blok od 27 zemalja suočiti s daljim političkim uvredama i nejednakim ishodima pregovora ove jeseni. Kako bi se sprečilo da se poniženje učvrsti, EU se suočava s ogromnim zadatkom smanjenja svoje zavisnosti od SAD: u odbrani, tehnologiji i finansijama.
Ugovor iz Nankinga, potpisan pod prisilom 1842. godine na britanskom ratnom brodu usidrenom u reci Jangce, obavezao je Kineze da ustupe teritoriju Hongkonga britanskim kolonizatorima, plate im odštetu i pristanu na "poštene i razložne" carine.
Britanskim trgovcima bilo je dopušteno da trguju u pet ugovornih luka s kim god su hteli.
Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir proglasio je početak novog svetskog poretka. Uporedio je trgovinski sporazum između SAD-a i EU s posleratnim finansijskim sistemom osmišljenim u engleskom letovalištu Breton Vuds 1944. godine.
Nejasnoće u tekstu sporazuma
Položaj Kineza nije na zavidnom nivou
Britanci su prisilili Kineze da se otvore razornoj trgovini opijumom kako bi pomogli Londonu da nadoknadi deficit s Kinom. To je doba koje Kinu i dalje proganja i koje pokreće njeno strateško donošenje politika i kod kuće i na međunarodnom planu.
Ključni faktor koji je prisilio dinastiju Ćing na pokornost bio je njen neuspeh u ulaganju u vojni i tehnološki napredak. Poznato je da je kineski car Ći-an-long 1793. godine rekao Britancima da Kini nisu potrebni "varvarski proizvodi" drugih nacija.
Iako su barut i vatreno oružje kineski izumi, nedostatak eksperimentisanja i inovacija usporio je kineski razvoj. Zbog toga je oružje dinastije Ćing zaostajalo za britanskim oružjem oko 200 godina u dizajnu, proizvodnji i tehnologiji.
Slično tome, EU je sada kažnjena zbog decenija zaostajanja za SAD-om. Smanjenje odbrambenih troškova nakon Hladnog rata učinilo je evropske zemlje zavisnim od američke vojske za sigurnost. Dodatno, samozadovoljstvo u tehnološkom razvoju znači da EU sada zaostaje za svojim globalnim rivalima u gotovo svim ključnim tehnologijama.
Nejasnoće u vezi sa sporazumom
Nejasnoće u tekstu sporazuma od četiri strane ostavljaju Trampu prostor da iznosi nove zahteve ili preti odmazdom ako smatra da EU ne ispunjava svoj deo dogovora. Moglo bi uslediti još poniženja dok dve strane pokušavaju da dogovore razne detalje, od sistema carinskih kvota za čelik i aluminijum do izuzeća za određene sektore.
"Ovaj sporazum je toliko nejasan da postoji toliko mnogo tačaka gde bi se sukobi lako mogli eskalirati, a zatim koristiti kao opravdanje zašto se druge stvari neće dogoditi", napomenuo je Niklas Poatje, istraživač u tink-tenku Bruegel.
Na pitanje šta bi se dogodilo ako EU ne uloži obećanih 600 milijardi dolara u SAD, Tramp je ranije ovog meseca odgovorio:
"Pa, onda plaćaju carine od 35 procenata." Prihvatanjem sporazuma, koji izvršna vlast EU prodaje kao "manje lošu" opciju nakon Trampovih carinskih pretnji, Brisel je takođe pokazao da ucena funkcioniše.
U pripremi za sporazum, fon der Lajen je više puta naglasila da bi strategija EU u odnosima sa SAD-om trebalo da se zasniva na tri elementa: pripremi mera odmazde, diverzifikaciji trgovinskih partnera i jačanju jedinstvenog tržišta bloka.
Za neke, EU treba da vidi sporazum kao poziv na buđenje kako bi se uvele duboke promene i podstakla konkurentnost bloka kroz institucionalne reforme.
(INDEX)
BONUS VIDEO:
· Reaguj