Konačno bi mogla biti otkrivena istina o misterioznoj lobanji pronađenoj u Grčkoj pre više od 60 godina, koja je srasla sa stenom u jednoj pećini. Najnovija naučna analiza donosi nova saznanja o njenom poreklu i starosti, piše ScienceAlert.
Nova otkrića o starosti nalaza
Prema novom datiranju minerala koji su okruživali i prekrivali lobanju iz Petralone, procenjuje se da je stara najmanje 277.000 godina. Naučnici veruju da je reč o pripadniku izumrle vrste primitivnih hominida, koji je živeo u isto vreme kada i Homo neanderthalensis.
"Sa morfološke tačke gledišta", navodi tim koji je predvodio geohronolog Kristof Falger iz Instituta za ljudsku paleontologiju u Francuskoj, "hominin iz Petralone pripada posebnoj, primitivnijoj grani koja se razlikuje i od Homo sapiensa i od neandertalaca. Nova procena starosti dodatno potvrđuje da je ova populacija postojala uporedo s razvojem neandertalske loze u kasnom srednjem pleistocenu u Evropi."
Decenijama nerazjašnjena misterija
Lobanja je otkrivena još 1960. godine u pećini Petralona, nedaleko od Soluna. Pronađena je duboko u unutrašnjosti pećine, srasla sa zidom usled sporog taloženja kalcita, pri čemu je stalagmit virio iz njenog čela poput roga jednoroga. Iako joj je nedostajala donja vilica, ovaj specifičan način očuvanja omogućio je da ostane gotovo netaknuta hiljadama godina, pružajući paleontolozima izuzetno vredan primerak za analizu.
Ipak, naučnici se decenijama nisu mogli složiti o njenom tačnom poreklu. Procene starosti varirale su od 170.000 pa sve do čak 700.000 godina, dok su pojedine studije lobanju pripisivale Homo sapiensu, druge Homo neanderthalensisu, a treće Homo heidelbergensisu.
Precizna metoda datiranja rešava dilemu
Kako bi rešili ovu dugogodišnju naučnu nedoumicu, tim Kristofa Falgera odlučio je da ispita minerale iz pećine. Koristili su preciznu metodu poznatu kao uranijum-torijumsko datiranje, koja je posebno efikasna u pećinskim uslovima. Voda koja se sliva kroz stene taloži minerale i formira slojeve kalcita poput stalagmita i stalaktita, a ti slojevi zadržavaju male količine radioaktivnog uranijuma koji se vremenom razgrađuje u torijum.
Pošto torijum ne može da se rastvori u vodi, sav torijum u uzorku potiče isključivo od razgradnje uranijuma. Merenjem odnosa ova dva elementa, naučnici su uspeli da precizno odrede starost sloja kalcita koji se prvi formirao direktno na lobanji, i time konačno bace svetlo na vekovnu misteriju.
Mogući odgovor: Homo heidelbergensis?
Rezultati analize pokazuju da bi lobanja iz Petralone, ukoliko je od početka bila u kontaktu sa zidom pećine, mogla biti stara između 277.000 i 539.000 godina. Ako je tamo dospela nešto kasnije, njena starost se procenjuje na između 277.000 i 410.000 godina. Anatomski, lobanja se razlikuje i od Homo sapiensa i od neandertalaca, što otvara mogućnost da je pripadala vrsti Homo heidelbergensis, izumrlom hominidu čije mesto u evolutivnom stablu još uvek nije potpuno jasno.
Zanimljivo je da lobanja iz Petralone pokazuje značajne sličnosti sa lobanjom pronađenom u pećini Kabve u Zambiji, starom oko 300.000 godina, koja je takođe klasifikovana kao Homo heidelbergensis. Ovo poređenje moglo bi doprineti preciznijoj identifikaciji misteroznog nalaza iz Grčke.
"Naši rezultati datiranja materijala vezanog za lobanju iz Petralone sugerišu da, slično kao i lobanja iz Kabvea, i ova lobanja verovatno datira iz perioda od oko 300.000 godina, što je u skladu sa njihovim prisustvom u kasnom srednjem pleistocenu", zaključuju istraživači u radu objavljenom u časopisu Journal of Human Evolution.
(MONDO/Index)
BONUS VIDEO:
