Usvajanjem plana, danas u Senatu, a sinoć u Predstavničkom domu, prekinuta je višemesečna neizvesnost koju je izazvala nemogućnost da se Demokratska i Republikanska stranka dogovore o povećanju gornje granice državnog zaduživanja, koja je dosad iznosila 14,3 biliona (hiljada milijardi) dolara, kao i o znatnijem smanjenju potrošnje.

Senat američkog Kongresa usvojio je hitan plan sa 74 glasa "za" i 26 "protiv", samo nekoliko sati pre isticanje roka za usvajanje tog sporazuma i poslao ga predsedniku Baraku Obami na potpisivanje.

Predstavnički dom Kongresa je taj predlog usvojio sinoć, sa 269 glasova za i 161 protiv, a današnjim glasanjem Senata ta odluka je postala konačna.

Obama je uoči potpisivanja rekao da plan predstavlja prvi značajan korak ka obezbeđivanju da SAD žive prema svojim mogućnostima, ali da je potrebno učiniti više da bi se oporavila američka ekonomija.



On je jasno stavio do znanja da očekuje poreske reforme i ukazao da je neophodan "uravnotežen pristup", u okviru kojeg bi bogatiji plaćali više poreze, kako bi se ostvarilo veće smanjenje budžetskog deficita.

Republikanci su obećali da će kresanje budžetskih troškova omogućiti otvaranje novih radnih mesta, ali vodeći ekonomisti na Volstritu upozoravaju da će stroge mere štednje u stvari predstavljati kočnicu za već ionako usporeni rast američke ekonomije, s obzirom na okončanje vladinih stimulativnih mera.

Preorijentacija sa podsticanja američke ekonomije na vladino stezanje kaiša umanjiće ekonomski rast u idućoj godini za oko 1,5 procentnih poena, smatraju ekonomisti banke "Džej Pi Morgan Čejz".

(Tanjug)