Bivši sudija okruga Luzerna Mark Kjavarela osuđen je na 28 godina zatvora jer je sistematski slao maloletne prestupnike u privatne zatvore i zbog beznačajnih prestupa.

Zauzvrat Kjavarela je od vlasnika privatnih zatvora uzeo milion dolara mita.

U slučaju koji je postao poznat kao "deca za gotovinu", Vrhovni sud Pensilvanije pročešljao je oko 4.000 presuda Kjavarele između 2003. i 2008. godine.

Sud je konstatovao da je taj sudija narušio ustavna prava maloletnika, uključujući i pravo na pravnog zastupnika i pravo na žalbu.

Kjavarela (61) je ranije već osuđen zbog "reketiranja".

Njegovi advokati tražili su "razumnu" kaznu u završnoj reči, navodeći da je on "već dovoljno kažnjen".

"Medijska pažnja u ovom slučaju je prevazišla mnoge druge, pa čak i slučajeve strašnih ubistava, i uprkos negiranju (krivice), on će zauvek ostati nepravedno etiketiran kao sudija u slučaju "deca za gotovinu", navode Kjavarelovi advokati.

Federalni tužioci optužili su Kjavarelu i drugog sudiju, Majkla Konahana koji je kao predsedavajući sudija ukinuo okružni zatvor za maloletnike, da su uzeli dva miliona dolara mita od vlasnika dva pritvorna maloletnička centra i iznudili stotine hiljada dolara od suvlasnika tih privatnih zatvora.

Kjavarela, poznat po oštrom i autokratskom ponašanju u sudnici, slao je u te zatvore decu, neku čak i svega deset godina staru, od kojih je većina napravila prvi prestup i to beznačajan.

Sudija je ostao pri svom stavu i posle hapšenja, navodeći da je novac dobio legalno i odbacujući optužbe da je žrtvovao decu za novac.

Po izvorima na internetu, privatni zatvori u SAD postoje od polovine 19. veka, ali tada su to bili radni logori u kojima su osuđenici radili za privatne gazde, angažovane za javne radove.

Nagli rast broja osuđenika tokom 1980-ih godina, većinom zbog državnog "rata protiv droge" u SAD, doveo je do pretrpanosti državnih zatvora u čemu je privatni biznis video priliku za zaradu.

Prvi savremeni privatni zatvori su nastali u SAD 1984. godine, a sada ih ima više od 260, kapaciteta 130.000 ljudi.

Državni rashodi po jednom kažnjeniku u privatnim zatvorima su do 25 odsto manji od rashoda u državim zatvorima. Kritičari kažu da se ušteda u privatnim zatvorima postiže uskraćivanjem aktivnosti zatvorenicima, a štedi se i na hrani.

(Beta-AP)