Malo je bilo onih koji su verovali da Sjedinjene Američke Države mogu da izvedu preciznu operaciju koja bi uspela da uhvati i iz zemlje izvuče Nikolasa Madura, predsednika Venecuele, kao i njegovu suprugu Siliju Flores.
Poređenje sa Panamom i Irakom: Zašto je operacija delovala nemoguće
Kada su SAD 1989. godine izvršile invaziju na Panamu, bilo je potrebno gotovo dve nedelje da američke snage pronađu, opkole i uhvate Manuela Norijegu. U toj operaciji poginulo je 26 američkih vojnika, dok su stotine Panamaca stradale. Panama je, pritom, mala zemlja sa jednim velikim gradom, a SAD su već imale značajno vojno prisustvo.
Svaka operacija u Venecueli, zemlji daleko većoj, sa snažnom vojskom i lojalističkim paravojnim strukturama, delovala je kao da će pre ličiti na invaziju Iraka – gde je bilo potrebno devet meseci da se pronađe Sadam Husein, dok je promena režima izazvala haos i krvoproliće koje je ozbiljno narušilo ugled Vašingtona u svetu.
Operacija nalik Mosadu, a ne Pentagonu
Ipak, bar za sada, Tramp je demantovao kritičare, izvevši - verovatno uz saradnju makar jednog člana Madurovog užeg kruga – spektakularnu operaciju kakva se češće vezuje za Mosad nego za američku vojsku.
Predsednik SAD će, na sebi svojstven način, s pravom slaviti uspeh misije koja predstavlja najbržu operaciju promene režima u više od jednog veka. Istovremeno, pokušaće da je prikaže kao demonstraciju sile i dokaz da američki kolos i dalje dominira svetom.
Povratak "topovnjačke diplomatije"
Na kraju krajeva, samo velike imperijalne sile mogu sebi da priušte ovakvu „topovnjačku diplomatiju“ – uklanjanje neposlušnih vladara sa istom lakoćom sa kojom se Britansko carstvo nekada oslobađalo burmanskih kraljeva ili pandžapskih maharadža. Moguće je čak da je američka operacija u Karakasu nadmašila britanski rat iz 1896. godine, koji je trajao svega 38 minuta i srušio sultana Zanzibara.
Moskva i Peking nervozni
Iz tog ugla, lako je zamisliti da je munjeviti napad u prestonici Venecuele izazvao duboku nelagodu u Moskvi i Pekingu – glavnim Madurovim saveznicima. SAD su, izgleda, s neočekivanom lakoćom presekle glavni južnoamerički krak globalne antiameričke osovine.
Nijedan autokrata ne voli da vidi kako je jedan od „njihovih“ uhvaćen, vezan lisicama i odveden pred strani sud.
Navodno je Vladimir Putin bio toliko potresen linčovanjem libijskog lidera Muamera el Gadafija 2011. godine - zamišljajući da bi i njega mogla zadesiti ista sudbina, da je snimke ubistva gledao iznova i iznova.
Da li Tramp plaši ili ohrabruje velike sile?
Ipak, ova zabrinutost možda nije toliko duboka koliko se čini. U Moskvi i Pekingu sigurno ima onih koji zaključuju da je operacija u Karakasu još jedan dokaz da je Tramp zainteresovan pre svega za regionalno, a ne globalno demonstriranje moći – da je, drugim rečima, "nasilnik u sopstvenom dvorištu", ali kukavica na svetskoj sceni.
Tramp je do sada pokazivao spremnost da demonstrira silu ograničeno i selektivno: povremenim vazdušnim udarima na ogranke Islamske države u Nigeriji, Hute u Jemenu ili kratkom, ali spektakularnom akcijom protiv iranskog nuklearnog programa.
Kritičari ističu da su ovakve misije delimično osmišljene kao televizijski spektakli koji dobro prolaze kod njegove biračke baze.
Slabiji protivnici, jači rivali?
Hapšenje Madura svakako je trijumf za američku desnicu i snažna poruka svim južnoameričkim liderima koji bi mogli da „izađu iz linije“. Međutim, gledano iz šire perspektive, ovaj potez možda i ne deluje toliko impresivno.
Tramp, mogli bi savetnici da poruče Putinu i Siju Đinpingu, očigledno bira sukobe sa slabijim protivnicima. Istovremeno, pokazao je manju spremnost da se suprotstavi Rusiji zbog Ukrajine, dok raste strah da bi mogao da „prepusti“ Tajvan Kini u okviru nekog velikog dogovora.
Nova američka doktrina i povratak Monroa
Početkom decembra Trampova administracija objavila je Strategiju nacionalne bezbednosti - dokument koji formalizuje zaokret ka svetu podeljenom na sfere uticaja i transakcionom pristupu „Amerika na prvom mestu“.
Ako Peking i Moskva zaključe da je hapšenje Madura deo strategije u kojoj se SAD povlače iz globalne uloge i fokusiraju na regionalnu hegemoniju, mogli bi se osetiti ohrabreno, a ne zastrašeno – sa potencijalno katastrofalnim posledicama po međunarodnu stabilnost.
Američki zvaničnici to odbacuju, tvrdeći da SAD mogu da obnove globalnu dominaciju tek kada ponovo uspostave punu kontrolu nad sopstvenim dvorištem.
"Donroe doktrina" i Venecuela
Od povratka na vlast, Tramp pokušava da oživi Monroovu doktrinu iz 1823. godine, upozorenje stranim silama da se ne mešaju u zapadnu hemisferu. Otišao je i korak dalje – govoreći o Kanadi kao 51. saveznoj državi, preimenujući Meksički zaliv u „Američki zaliv“ i zahtevajući Grenland.
Vremenom je ova politika prerasla u ono što su kritičari nazvali „Donroe doktrina“, koja je uključila i promenu režima u Venecueli.
Droga kao izgovor, režim kao cilj
Američke vlasti tvrde da je Maduro umešan u trgovinu drogom, ali analitičari odavno ističu da politika prema Venecueli nema mnogo veze sa narkoticima. Većina fentanila koji razara SAD ne dolazi iz Venecuele.
Ovo je, tvrde oni, od početka bila priča o promeni režima – cilju koji se u Vašingtonu zagovara više od decenije. Ključnu ulogu u tome imali su Marko Rubio i Stiven Miler.
Posledice po svet i novi poredak
Iako je operacija možda vođena domaćim političkim razlozima, njene posledice biće duboke. Južna Amerika strahuje od povratka ere američkih intervencija i pučeva. Kuba i Nikaragva ulaze u neizvesan period, a Rusija i Kina mogu izgubiti pristup venecuelanskoj energiji.
Ipak, Moskva u ovome vidi i priliku - da predstavi SAD kao pretnju međunarodnom poretku i opravda sopstvenu agresiju u Ukrajini. Moralni argumenti Zapada protiv Putina biće teže odbranjivi u Globalnom jugu.
Za Kinu, presedan je možda još opasniji: SAD su pokazale da su spremne na vojnu promenu režima u svom susedstvu. Zbog toga se u Tajpeju ovaj vikend posmatrao sa posebnom zebnjom.
Moskva i Peking se nadaju da gledaju rađanje novog svetskog poretka – multipolarnog sveta u kome regionalne sile dominiraju sopstvenim sferama uticaja, dok se SAD povlače iza zidova moćne regionalne tvrđave.
BONUS VIDEO:
(The Telegraph/Mondo)
