Evropski parlament je prihvatio izveštaj hrvatske evroposlanice Željane Zovko o pridruživanju Andore i San Marina Evropskoj uniji, koje te evropske mikrodržave vodi statusu koji sada uživaju zemlje Evropskog ekonomskog prostora, Norveška, Island i Lihtenštajn.
Dve države već su duboko povezane sa Evropskom unijom kako istorijskim vezama tako i ugovorima sa Evropskom unijom, na primer o carinskoj uniji i slobodnom kretanju ljudi, koje bi trebalo da zameni sveobuhvatniji i širi sporazum o pridruživanju, koji su poslanici velikom većinom podržali na plenarnoj sednici u Strazburu.
Za predlog odluke Saveta o sklapanju, u ime Evropske unije, Sporazuma o pridruživanju između Evropske unije i Kneževine Andore odnosno Republike San Marino, izjasnilo se 552 poslanika, protiv je bilo 24, a suzdržanih 75.
Jačanje integracije
Sporazumom o kojem su pregovori započeti 2015. dve će države svoju integraciju sa Unijom proširiti i na oblasti zdravstvenih i socijalnih politika i dobiti gotovo potpuni pristup jedinstvenom tržištu, te sa EU uskladiti svoje politike u oblasti nadzora migracija, zaštite životne sredine, energetike i zaštite potrošača.
Andora i San Marino neće, međutim, učestvovati u finansiranju budžeta Unije, niti će dobiti radna mesta za svoje građane u institucijama EU-a. Njihovi građani neće uživati ni politička prava građana Unije i neće glasati na evropskim izborima, ali će zadržati autonomiju u svojim poreskim politikama i spoljnoj politici, kao i nadzor nad svojim granicama.
U spoljnoj politici ove mikrodržave su potpuno usklađene sa politikama Unije, pre svega preko svojih većih suseda Italije, Španije i Francuske, sa kojima su istorijski duboko institucionalno povezane.
Formalni vladari Pirinejske kneževine sa oko 80.000 stanovnika su od 13. veka španski biskup i, danas, francuski predsednik, dok je 17 vekova stara republika San Marino okružena italijanskom pokrajinom Emilijom Romanjom i duboko povezana sa Republikom Italija.
Italija od svog ujedinjenja u 19. veku kuje liru San Marina, a danas ta republika od 34.000 stanovnika, sledeći taj ugovor sa Rimom, koristi evro i ima svoju emisiju kovanica evropske monete. Andora je sa EU-om 2011. potpisala monetarni sporazum na osnovu kojeg koristi evro i takođe ima svoju emisiju kovanica eura sa motivima svog grba, istorijskih građevina i pirinejske divokoze.
Pridruživanje uz očuvanje posebnosti
"Iako su povezane sa EU, mikrodržave ni ne žele potpunu integraciju koja bi ugrozila njihovu autonomiju i istorijski identitet. One se boje da bi slobodno kretanje ljudi i kapitala bez ograničenja moglo dovesti do prevelikog naseljavanja i rasta cena nekretnina, što bi ugrozilo lokalno stanovništvo", tumači Zovko, članica Odbora Evropskog parlamenta za spoljnu politiku i autorka izveštaja.
Poreska politika i finansijski sektor glavno je i gotovo jedino područje u kojem su se decenijama razilazili interesi Unije i dve mikrodržave. Sa strane članica Unije upućivane su primedbe u vezi transparentnosti i poreske saradnje, kao i kritike da dve zemlje služe kao poreske oaze i tačka pranja novca.
Nesporazumi su postepeno uklanjani, a nakon finansijske krize 2008. dve su se zemlje odlučnije opredelile za usklađivanje sa evropskim finansijskim pravilima.
Bez potpune integracije
"Oni žele stabilan finansijski sektor. Ono što ih je činilo specifičnim pre velike finansijske krize jeste da su bili kao 'safe haven' za novac kome se nije dokazivalo poreklo. Dosta je bilo računa iz susednih zemalja, iz Evropske unije i sveta, onih koji nisu želeli da se njihovi porezi proveravaju. Nakon velike finansijske krize i problema koje smo videli i oko finansiranja terorizma, oni su stavljeni pod strogi nadzor i morali su da prođu strašne reforme u bankarskom sektoru", napomenula je Zovko u razgovoru za Hinu.
Odustajanju od politika koje su te zemlje, pre svega Andora, činile poreskim oazama, doprinelo je delom i nezadovoljstvo stanovništva činjenicom da su takve politike stvarale pritisak stranih ulagača na cene stanovanja. To je jedan od razloga zašto dve mikrodržave ne smatraju svojim interesom puno pridruživanje Uniji koje bi omogućilo potpuno otvaranje tržišta za kupce nekretnina iz inostranstva.
"Oni ne žele to puno pridruživanje. Ne žele da sede za stolom, da odlučuju, ali isto tako ne žele da prodaju i da se njihova zemlja iskoristi za naseljavanje Evropljanima. U stvari, to je neka idealna situacija i za Evropsku uniju koja može razmotriti ta rešenja i za ove sve druge zemlje koje se žele pridruživati", smatra HDZ-ova evroposlanica.
Izjašnjavanje o sporazumu
O samom sporazumu izjasniće se građani Andore na referendumu, ali i članice EU-a.
"Ovaj sporazum će ići na odobravanje vrlo verovatno od strane nacionalnih parlamenata. Mi smo tražili da striktno bude Evropska unija koja će to odobriti, međutim vidimo sve više i više zemalja koje žele da to ide na ratifikaciju kod njih", kaže Zovko.
Zovko budućnost odnosa mikrodržava sa EU-om vidi u obliku pridruženog članstva koje će zadovoljiti obe strane i činjenicu da su mikrodržave neodvojiv deo evropske istorije, prenosi Index.
"Oni žele da i dalje odlučuju nezavisno o sebi, ali da poštuju sva pravila koja Evropa od njih traži. Izašli su iz tog jednog negativnog imidža poreskih oaza i ovo će im pomoći da se puno više afirmišu", kaže Zovko i dodaje:
"Ali ono što je ključno, ostali su Evropljani... To su najstarije evropske nacije. San Marino je najstarija republika. Andora je opstala uprkos svim problemima, imaju tri jezika i školovanje na tri jezika. Sačuvali su balans koji ih je činio idealnim modelom pridružene članice koja uživa sve slobode i sve pogodnosti Evropske unije, ali istovremeno ne želi da je proguta ova briselska administracija niti da izgube svoju istorijsku specifičnost", zaključuje Zovko.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj