Kompanije su platile i do četiri miliona dolara kako bi njihovi brodovi prošli kroz Panamski kanal dok je Ormuski moreuz zatvoren, saopštila je Uprava Panamskog kanala, što je izazvalo tektonske promene u globalnim trgovinskim tokovima.
Dok se prolaz kroz kanal obično naplaćuje po fiksnoj ceni putem rezervacija, firme bez rezervisanog termina mogu da prođu plaćanjem dodatne naknade na aukciji za slobodne slotove, koji se dodeljuju najboljem ponuđaču, umesto da danima čekaju ispred obala Panama Sitija.
Ta cena je poslednjih nedelja naglo porasla jer su Iran i Sjedinjene Države stvorili usko grlo na ključnoj pomorskoj ruti, Ormuskom moreuzu, pa je potražnja za tim terminima eksplodirala.
Brodovi sve češće prolaze kroz Panamski kanal jer se pošiljke preusmeravaju, a kupci naručuju robu iz drugih zemalja kako bi izbegli trgovinu preko sada izuzetno rizičnog Bliskog istoka.
"Uz sva bombardovanja, projektile, dronove... kompanije kažu da je bezbednije i jeftinije proći kroz Panamski kanal. Sve ovo utiče na globalne lance snabdevanja", rekao je Rodrigo Norijega, advokat i analitičar u Panama Sitiju. Istovremeno, Norijega kaže da panamska vlada maksimalno koristi ono što može da zaradi od Panamskog kanala.
Prosečna cena prolaska kroz kanal kreće se između 300.000 i 400.000 dolara, u zavisnosti od plovila. Ranije su kompanije, kako bi došle na red ranije, plaćale dodatnih 250.000 do 300.000 dolara. Poslednjih nedelja, prosečan dodatni trošak je skočio na oko 425.000 dolara.
Rikaurte Vaskez, administrator kanala, rekao je da je jedna druga kompanija, čije ime nije otkrio, platila dodatnih 4 miliona dolara kada je njen tanker sa gorivom morao da promeni destinaciju zbog trenutnih geopolitičkih tenzija.
"Bio je to brod koji je prevozio gorivo za Evropu, pa su ga preusmerili ka Singapuru, a morao je da stigne što je pre moguće jer Singapuru ponestaje goriva", rekao je on.
Druge naftne kompanije platile su i više od tri miliona dolara pored osnovne naknade za prolaz, kako bi ubrzale tranzit u situaciji naglog rasta cena nafte.
Vaskez je naglasio da se brodovi ne gomilaju u čekanju na kanal i da se veliki iznosi mogu više objasniti naglim promenama ruta i većom potrebom da brodovi što brže stignu od jedne do druge tačke usred većeg trgovinskog haosa. On ističe da ovi troškovi nisu nova opšta tržišna cena, već privremena taksa koju snose same kompanije.
"Oni sami odlučuju koliko visoko će ići sa ponudom", rekao je Vaskez.
Iako zarađuje više novca od ovog novog talasa saobraćaja, panamska vlada istovremeno trpi i udarce zbog geopolitičkog nadmetanja.
U sredu je Ministarstvo spoljnih poslova zemlje optužilo Iran za nezakonitu zaplenu broda italijanske kompanije MSC Francesca pod panamskom zastavom u Ormuskom moreuzu.
Panama, zemlja sa jednom od najvećih brodskih registracija na svetu, saopštila je da je brod "silom preuzet" od strane Irana. Nije odmah bilo jasno da li je plovilo još uvek u iranskom pritvoru.
"Ovo predstavlja ozbiljan napad na bezbednost na moru i predstavlja nepotrebnu eskalaciju u trenutku kada se međunarodna zajednica zalaže da Ormuski moreuz ostane otvoren za međunarodnu plovidbu bez pretnji ili bilo kakve prisile", navodi se u saopštenju.
Norijega, analitičar, smatra da bi iznosi koje kompanije plaćaju za prolaz kroz Panamski kanal mogli dodatno da se povećaju ako se sukob nastavi, s obzirom na to da cene nafte već dramatično rastu. Cena barela nafte marke Brent nakratko je ove nedelje skočila iznad 107 dolara, sa oko 66 dolara po barelu pre godinu dana.
"Niko zapravo nije predvideo potencijalne efekte koje će rat imati na globalnu trgovinu",rekao je Norijega.
BONUS VIDEO:
