Vršilac dužnosti predsednice Venecuele Delsi Rodrigez poručila je da njena zemlja nema nameru da postane 51. savezna država SAD, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp navodno rekao da "ozbiljno razmatra" takvu mogućnost.
Rodrigez je govorila pred novinarima na Međunarodnom sudu pravde u Hagu poslednjeg dana rasprava o teritorijalnom sporu između Venecuele i susedne Gvajane oko regiona Esekibo, bogatog naftom i rudnim bogatstvima.
Bela kuća se za sada nije oglasila
"Nastavićemo da branimo svoj integritet, svoj suverenitet, svoju nezavisnost i svoju istoriju", izjavila je Rodrigez. Dodala je da Venecuela "nije kolonija, nego slobodna država". Rodrigez je preuzela vlast u januaru nakon američke vojne operacije kojom je svrgnut tadašnji predsednik Nikolas Maduro.
Tramp je ranije tokom dana za Foks njuz (Fox News) izjavio da "ozbiljno razmatra mogućnost da Venecuela postane 51. savezna država SAD", objavio je voditelj Foks njuza Džon Roberts na društvenim mrežama. Bela kuća do sada nije komentarisala izjavu. Tramp je ranije davao slične izjave i o Kanadi. Rodrigez je istakla da su venecuelanski i američki zvaničnici u kontaktu i da rade na "saradnji i razumevanju".
Arbitražna odluka iz 1899. išla uglavnom u korist Gvajane
Pre komentara o Trampu branila je venecuelanski zahtev za Esekibom pred najvišim sudom UN, tvrdeći da će vekovni teritorijalni spor biti rešen političkim pregovorima, a ne sudskom presudom.
Teritorija velika oko 160.000 kvadratnih kilometara, koja čini dve trećine Gvajane, bogata je zlatom, dijamantima, drvetom i drugim prirodnim resursima. Uz njenu obalu nalaze se i velika nalazišta nafte iz kojih se trenutno proizvodi oko 900.000 barela dnevno.
To je gotovo jednako dnevnoj proizvodnji Venecuele, koja iznosi oko milion barela dnevno, a Gvajanu je pretvorilo u važnog energetskog proizvođača u Južnoj Americi.
Venecuela smatra Esekibo svojom teritorijom još od španskog kolonijalnog perioda, kada je to područje bilo unutar njenih granica. Međutim, arbitražna odluka iz 1899. godine, koju su doneli predstavnici Britanije, Rusije i SAD, granicu je povukla uz reku Esekibo uglavnom u korist Gvajane.
Maduro 2023. zapretio aneksijom
Venecuela tvrdi da je sporazum potpisan u Ženevi 1966. godine radi rešavanja spora praktično poništio arbitražu iz 19. veka. Gvajana je 2018. godine, tri godine nakon što je EksonMobil (ExxonMobil) objavio veliko otkriće nafte uz obalu Esekiba, zatražila od Međunarodnog suda pravde da potvrdi odluku iz 1899. godine.
Napetosti između dve države dodatno su porasle 2023. godine, kada je Nikolas Maduro zapretio aneksijom regiona silom nakon referenduma na kojem su birači odlučivali da li Esekibo treba da postane venecuelanska savezna država.
Maduro je 3. januara uhapšen tokom američke vojne operacije u Karakasu i prebačen u Njujork, gde se suočava sa optužbama za trgovinu drogom. Izjasnio se da nije kriv.
Rodrigez se nije osvrnula na referendum, ali je sudu rekla da je sporazum iz 1966. godine zamišljen kao okvir za pregovore Venecuele i Gvajane o teritorijalnom sporu. Optužila je vladu Gvajane da je "oportunističkom" odlukom o obraćanju sudu potkopala taj sporazum.
BONUS VIDEO:
· Reaguj