Švajcarska savezna obaveštajna služba najavila je da će konačno otvoriti davno zapečaćene dosijee o ozloglašenom nacističkom ratnom zločincu Jozefu Mengeleu.
Istoričari su više puta tražili pristup dokumentima, ali su švajcarske vlasti to odbijale. Sve do sada, ali nisu naveli kada će ih otpečatiti, prenosi BBC.
Mengele je pobegao iz Evrope nakon Drugog svetskog rata, ali su godinama kružile glasine da je neko vreme proveo u Švajcarskoj, iako je za njim bila raspisana međunarodna poternica.
Lekar Mengele je služio u nemačkim jedinicama Vafen SS. Potom je poslat u nacistički logor Aušvic u Poljskoj, gde je birao one koji će biti poslati u gasne komore, u kojima je, prema procenama, umrlo 1,1 milion ljudi, uključujući oko milion Jevreja.
Dobio je nadimak "Anđeo smrti" jer je birao zatvorenike, uglavnom decu i blizance, za sadističke medicinske eksperimente, pre nego što bi ih slao u smrt.
Nakon rata, kao i drugi visokopozicionirani nacisti, promenio je identitet i ime. Sa lažnim identitetom je u švajcarskom konzulatu u Đenovi dobio putne isprave Crvenog krsta, sa kojima je pobegao u Južnu Ameriku.
Pobegao iz Evrope
Iako je 1949. pobegao iz Evrope, nekoliko godina kasnije, 1956. godine, došao je na skijanje u švajcarske Alpe sa sinom Rolfom. To je poznato još od 1980-ih. Službeno je nakon toga život proveo u Južnoj Americi.
Međutim, švajcarska istoričarka Regula Bošler uvek se pitala da li se Mengele ponovo vratio nakon što je za njim 1959. izdat međunarodni nalog za hapšenje.
Bošler je, istražujući moguću ulogu Švajcarske kao tranzitne zemlje za naciste u bekstvu, otkrila da je u junu 1961. austrijska obaveštajna služba upozorila Švajcarce da Mengele putuje pod lažnim imenom i da bi mogao da se nalazi na švajcarskoj teritoriji.
Mengeleova supruga je u međuvremenu iznajmila stan u Cirihu i podnela zahtev za stalni boravak. Istoričarka se pita zašto bi supruga zločinca iznajmila stan u švajcarskoj prestonici. "Čini se da postoje dokazi da je Mengele planirao put u Evropu 1959.", dodaje ona.
Stan je bio u skromnom predgrađu, iako je porodica mogla da priušti mnogo luksuzniji smeštaj. Međutim, nalazio se blizu međunarodnog aerodroma.
Bošler je videla policijske spise koji su dokazali da je 1961. stan bio pod nadzorom. Policija je čak primetila suprugu Mengelea kako vozi automobil u pratnji neidentifikovanog muškarca.
Hapšenje traženog ratnog zločinca, kao što je bio Mengele 1961. godine, uključivalo bi švajcarsku federalnu policiju. Istoričarka se 2019. obratila Švajcarskom saveznom arhivu da pregleda dosijee, ali je odbijena.
"Nešto skrivaju"
Dosijei su zapečaćeni do 2071. godine zbog nacionalne bezbednosti i zaštite šire porodice. Ona nije jedina koju su odbili. Prošle godine je istoričar Žerar Vetštajn isto pokušao, ali bez uspeha.
"Smešno je. Sve dok su spisi skriveni do 2071, to podstiče teorije zavere. Svi se slažu da ‘nešto kriju’", navodi on.
Vetštajn je osporio odluku tužbom protiv švajcarskih vlasti. Proces je bio skup, pa je putem crowdfundinga prikupio 18.000 švajcarskih franaka za nekoliko dana. Švajcarska savezna obaveštajna služba tada je promenila ploču.
Ovog meseca su potvrdili da će mu biti odobren pristup dosijeu. Međutim, nisu svi sigurni da će dokumenti otkriti mnogo o Mengeleu.
Predsednik Švajcarskog istorijskog društva Saha Zala smatra da u spisima nema ništa "relevantno u vezi sa Mengeleom", ali veruje da postoje podaci o stranim obaveštajnim službama ili doušnicima.
Do kraja 1950-ih, izraelski Mosad aktivno je pratio odbegle nacističke ratne zločince, a Zala sumnja da su možda bili u kontaktu sa Švajcarcima. To bi švajcarskim vlastima dalo osnovu da dosijee zadrže zatvorenim, jer se osetljive informacije vezane za strane obaveštajne agencije često rediguju.
Drugi istoričari, poput Jakoba Tanera, kažu da tajnost dosijea govori više o Švajcarskoj nego o samom Mengeleu. "To je sukob između nacionalne bezbednosti i istorijske transparentnosti, a u Švajcarskoj često prevladava ovo prvo", navodi on.
Zašto su tako dugo tajni?
Taner je bio član Bergierove komisije 1990-ih koja je ispitivala odnose neutralne Švajcarske sa nacističkom Nemačkom, posebno ulogu švajcarskih banaka.
Dobro je upoznat sa švajcarskom osetljivošću i sramotom zbog njene uloge u Drugom svetskom ratu, kada su jevrejske izbeglice odbijane na granici, dok su švajcarske banke čuvale novac jevrejskih porodica koje su kasnije stradale u nacističkim koncentracionim logorima.
"Problem za demokratsku državu je što su ti dosijei i dalje zatvoreni", tvrdi Taner. Bošler izražava strah da će dosijei biti redigovani. "Uopšte ne verujem (vlastima). Bojim se da će ispasti kao Epštajnovi dosijei. Zašto su ovi Mengeleovi dosijei tako dugo zatvoreni?", pita se ona.
Mengele je decenijama bio predmet teorija zavere. Nikada nije uhapšen niti osuđen za zločine. Sahranjen je pod lažnim imenom nakon što je umro u Brazilu 1979. godine. Njegovo telo je ekshumirano šest godina kasnije, a konačno je DNK analiza 1992. godine potvrdila da se zaista radi o njemu.
BONUS VIDEO:
· Reaguj