Evropska komisija objavila je mišljenja o privremenom ponovnom uvođenju unutrašnjih graničnih kontrola koje sprovode Austrija, Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Slovenija, Švedska i Norveška.
Brisel je saopštio da zemlje koje održavaju kontrole unutar šengenskog prostora sada treba da rade na njihovom postepenom ukidanju, u skladu sa pravilima Evropske unije o slobodi kretanja.
Poziv na ukidanje graničnih kontrola
Evropski komesar za migracije Magnus Bruner izjavio je da su države članice sada u poziciji da postepeno ukinu unutrašnje granične kontrole.
"U ovim okolnostima, države članice imaju mogućnost da rade na postepenom ukidanju kontrola na unutrašnjim granicama", rekao je Bruner za AFP.
Komisija je posebno pozvala zemlje poput Nemačke i Francuske da smanje obim ovih mera.
Bezbednosne zabrinutosti su priznate
Iako je Komisija priznala da su kontrole uvedene zbog "stvarnih i opravdanih zabrinutosti" povezanih sa bezbednosnim pretnjama i migracijama, naglašeno je da takve mere moraju ostati izuzetne i privremene. Prema zakonodavstvu Evropske unije, unutrašnje granične kontrole uglavnom su ograničene na period od dve godine.
Poziv na alternativne bezbednosne alate
Brisel smatra da bi unutrašnje kontrole mogle biti zamenjene ciljanijim merama, poput nesistematskih policijskih provera, mobilne biometrijske identifikacije i tehnologija za praćenje vozila. Navedeno je da mnoge države članice već koriste pristupe zasnovane na proceni rizika, koji bi mogli dodatno da se prošire.
Novi sistemi Evropske unije trebalo bi da smanje potrebu za kontrolama
Komisija je saopštila da će uvođenje novog digitalnog sistema za kontrolu granica Evropske unije, kao i predstojeći Pakt o migracijama, ojačati kontrolu spoljašnjih granica i smanjiti potrebu za unutrašnjim proverama. Sistem ulaska i izlaska, koji zamenjuje pečatiranje pasoša biometrijskom registracijom, počeo je da funkcioniše u aprilu.
Migracioni pritisak i trendovi na granicama
Prema podacima Agencije EU za zaštitu granica, broj ilegalnih prelazaka granice u prva četiri meseca 2026. godine smanjen je za 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Uprkos tome, nekoliko zemalja nastavilo je sa unutrašnjim graničnim kontrolama pod političkim pritiskom da ograniče migracije, pri čemu Nemačka održava određeni nivo kontrola još od 2015. godine.
Komisija preporučuje postepeno ukidanje
Komisija je zaključila da bi države članice trebalo postepeno da zamene unutrašnje granične kontrole alternativnim merama i da ojačaju regionalnu saradnju kako bi se očuvala sloboda kretanja unutar šengenskog prostora.
Sledeći koraci
Brisel će nastaviti konsultacije sa državama članicama kako bi osigurao da unutrašnje kontrole ne ugroze dugoročno funkcionisanje šengenskog sistema slobodnog kretanja.
Ključni zaključci i preporuke:
- Evropska unija dozvoljava privremene granične kontrole u slučaju bezbednosnih pretnji.
- Države članice ponovo uvode kontrole zbog bezbednosnih i migracionih izazova.
- Granične kontrole utiču na susedne zemlje i svakodnevne putnike.
- Saradnja na nivou Evropske unije smanjila je kašnjenja i unapredila koordinaciju.
- Pakt o migracijama i azilu ojačaće upravljanje spoljnim granicama.
- Sistem ulaska i izlaska i ETIAS unaprediće nadzor granica.
- Nesistematske policijske provere predstavljaju alternativu graničnim kontrolama.
- Provere zasnovane na proceni rizika već se široko koriste i mogu postepeno zameniti sadašnje mere.
Šengenski okvir
Šengenski sistem omogućava kretanje bez pasoških kontrola kroz veći deo Evrope, ali dozvoljava privremeno uvođenje graničnih kontrola u slučajevima ozbiljnih bezbednosnih pretnji.
Zakonodavstvo Evropske unije zahteva da takve mere budu neophodne, proporcionalne i vremenski ograničene, dok je Evropska komisija nadležna za preispitivanje njihovog produženog trajanja nakon 12 meseci.
· Reaguj