Divovski kanal prenosio bi vodu iz reke do umirućeg jezera, koje je u poslednjih 60 godina izgubilo 90% svoje površine, a koštao bi 50 milijardi američkih dolara.
Nazvan Transakva i osmišljen u Italiji osamdesetih godina prošlog veka, ovaj ogromni kanal koštao bi 50 milijardi dolara i ima podršku osam zemalja i Kine. Uprkos tome, ideja je decenijama ostala mrtvo slovo na papiru, blokirana protivljenjem Demokratske Republike Kongo i upozorenjima o uticaju na životnu sredinu.
Projekat vredan 50 milijardi dolara
Džinovski kanal, sposoban da premosti srce Afrike i prenese vodu iz reke Kongo do jezera Čad, ponovo se našao u središtu rasprava o budućnosti Sahela. Ideja, nazvana Transakva, predviđa preusmeravanje vode na rastojanju od 2.400 kilometara kako bi se obnovilo jezero koje je već izgubilo 90% svoje površine. Osmišljen u Italiji osamdesetih godina i oživljen tokom 2010-ih uz kinesku podršku, projekat se procenjuje na 50 milijardi dolara.
Problem koji kanal treba da reši je dramatičan i vrlo konkretan. Jezero Čad, na obodu Sahare, smanjilo se sa 25.000 kvadratnih kilometara 1963. godine na svega oko 2.000 kvadratnih kilometara u poslednjim decenijama. Oko 40 miliona ljudi zavisi od njega za ribolov, poljoprivredu i stočarstvo. Povlačenjem vode urušavale su se čitave zajednice, što je otvorilo prostor za delovanje naoružanih grupa u regionu.
Sporo umiranje jezera Čad
Smešteno na tromeđi Čada, Kameruna, Nigerije i Nigera, jezero je 1963. godine pokrivalo 25.000 kvadratnih kilometara, a tokom narednih decenija smanjilo se na svega 2.000, dok neka merenja ukazuju i na samo 1.350 kvadratnih kilometara.
Gubitak od 90% površine posledica je klimatskih promena, smanjenih padavina i povećane potrošnje vode.
Ono što je ostalo podelilo se na dva dela povezana pojasom vegetacije.
Za lokalno stanovništvo povlačenje vode značilo je gubitak načina života.
Oko jezera Čad živi približno 40 miliona ljudi, od kojih većina zavisi od ribolova i poljoprivrede za sopstvene potrebe, dok reke Šari (Chari) i Logon (Logone) obezbeđuju 95% vode koja stiže u jezero.
Kada su obale presušile, usledile su prisilne migracije i nastao je vakuum koji su grupe poput Boko Harama i druge frakcije iskoristile da ojačaju svoj uticaj.
Vodna kriza nije izazvala pobunu, ali ju je dodatno podstakla u Sahelu, gde je u oktobru 2025. godine gotovo četiri miliona ljudi bilo raseljeno zbog sukoba, gladi i klimatskih promena.
Upravo taj kolaps trebalo bi da preokrene izgradnja ogromnog kanala.
Kanal koji bi povezao Kongo i Čad
Divovski kanal Transakva dovodio bi vodu iz reke Kongo do jezera Čad u Sahelu, a njegova izgradnja koštala bi 50 milijardi dolara. Rešenje koje predlažu inženjeri podjednako je ambiciozno koliko i kontroverzno.
Kanal bi počinjao od pritoka na desnoj obali reke Kongo, koja se često navodi kao druga najveća reka na svetu po količini vode, odmah iza Amazona, sa prosečnim protokom od 41.000 kubnih metara u sekundi.
Ideja nije nova. Dopunjavanje jezera Čad vodom iz Konga razmatralo se još 1929. godine, ali je italijanska kompanija Bonifica tokom osamdesetih godina razvila projekat pod nazivom Transakva.
Razmere poduhvata najbolje ilustruje njegova dužina.
Kanal bi bio dug 2.400 kilometara, napajan branama, i preusmeravao bi deo toka Konga — svega nekoliko procenata ukupnog protoka — ka severu, preko Centralnoafričke Republike do reke Šari i jezera Čad.
Projekat je dobio novi zamah tokom 2010-ih, kada je kineska državna kompanija PowerChina 2016. godine potpisala memorandum sa Komisijom za basen jezera Čad. Dve godine kasnije komisija je podržala Transakvu i potpisala sporazum sa Italijom.
Osam zemalja podržava inicijativu, a Nigerija, pod vođstvom bivšeg predsednika Muhamadua Buharija, predvodi njeno promovisanje.
Ekonomski koridor usred Afrike
Ogromni kanal bio bi mnogo više od običnog vodovodnog sistema.
Predlog ga predstavlja kao okosnicu razvoja koja bi se prostirala preko velikog dela kontinenta, sa desetinama hiljada kvadratnih kilometara navodnjavanih površina, velikim hidroelektranama i plovnim putem koji bi povezivao kontinentalne zemlje Centralne Afrike sa Atlantskim okeanom.
Prema planu, svaka brana i svaki deo kanala imali bi više funkcija istovremeno.
Rasprava se ne vodi samo o ekonomiji već i o bezbednosti.
Pristalice tvrde da bi radna mesta stvorena tokom izgradnje, kao i povratak vode, doprineli stabilizaciji basena jezera Čad i smanjili prostor koji danas koriste naoružane grupe.
U galeriji pogledajte nacrte:
Nije slučajno što zagovornici projekta porede njegove ambicije sa izgradnjom Sueckog i Panamskog kanala.
Ipak, treba imati u vidu da su svi ovi potencijalni dobici za sada samo projekcije projekta koji još nije izašao iz faze planiranja.
Zašto projekat nije odmakao dalje?
Uprkos političkoj podršci, Transakva se već decenijama suočava sa ozbiljnim preprekama.
Najosetljivija tačka jeste Demokratska Republika Kongo, koja nikada nije dala saglasnost za plan.
Veliki deo radova odvijao bi se upravo na njenoj teritoriji, kao i na teritoriji Centralnoafričke Republike. Kongo smatra da je isključen iz donošenja odluka, dok istovremeno tri četvrtine njegovog stanovništva nema pristup pijaćoj vodi.
U takvim okolnostima, preusmeravanje vode iz sliva Konga radi snabdevanja severnog suseda predstavlja izuzetno osetljivo pitanje.
Pored troškova i geopolitike, postoje i upozorenja ekologa, kao i predlozi jeftinijih alternativa.
Deo francuske naučne zajednice smatra da bi preusmeravanje čak i dela toka Konga moglo izazvati nepovratnu štetu jednom od ekosistema sa najvećim biodiverzitetom na planeti.
Suočeni sa cenom od 50 milijardi dolara, inženjeri su proučavali i ekonomičnije varijante, poput korišćenja pritoke Ubangi uz sistem pumpanja ili zahvatanja vode gravitacionim putem iz reke Koto, na uzvišenom području Centralnoafričke Republike. Troškovi tih rešenja procenjeni su na samo deo vrednosti originalnog projekta.
Međutim, nijedna od ovih ideja još nije realizovana, jer čim voda prelazi državne granice, inženjerski izazovi prerastaju u pitanja suvereniteta i upravljanja resursima.
Sa jedne strane nalazi se stvarna kriza vode, gladi i bezbednosti koja pogađa milione ljudi, kao i inženjersko rešenje koje obećava da iz korena promeni čitav region.
Sa druge strane stoje troškovi od 50 milijardi dolara, sused koji se oseća zanemarenim, ekološki rizici i decenije pregovora bez konkretne gradnje.
Transakva je istovremeno jedna od najsmelijih ideja ikada osmišljenih za Afriku i jedna od najtežih za sprovođenje.
BONUS VIDEO:
(N1/MONDO)
