Koalicija želi da smanji broj bolovanja u nemačkim firmama – strožim pravilima za potvrde o privremenoj sprečenosti za rad. Ubuduće bi potvrda o bolovanju trebalo da bude dostavljena već od prvog dana bolesti.
Potpredsednik vlade Lars Klingbajl opravdao je planirana pooštravanja kao kompromis unutar koalicije, ali je naglasio da sprovođenje mora biti praktično.
"Sada moramo razumno urediti ono što je predloženo u Koalicionom odboru", rekao je predsednik SPD-a za RTL/ntv.
Kancelar Fridrih Merc izjavio je u emisiji "Maybrit Illner" na ZDF-u: "Ne morate prvog dana da odete u lekarsku ordinaciju. Ali morate od prvog dana da imate potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad", rekao je, ne ulazeći u dodatna objašnjenja.
"Ko tog jutra zapravo nije zaista bolestan, ali još razmišlja da li da ode na posao, u slučaju sumnje će se ipak odlučiti da radi", izjavio je predsednik poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu, Jens Špan.
Špan je u petak ujutru na ZDF-u naglasio da će obaveza dostavljanja lekarskog uverenja već od prvog dana bolesti smanjiti broj prijavljenih bolovanja zaposlenih, piše Tagešpigel.
"Onaj ko tog jutra možda zapravo nije stvarno bolestan, ali još razmišlja da li da ode na posao, u slučaju nedoumice ipak će odlučiti da radi", dodao je.
Prema njegovim rečima, planirana mera ne predstavlja izraz nepoverenja prema zaposlenima, već doprinosi pravičnosti prema kolegama.
"Svako u svom svakodnevnom životu poznaje situacije iz kruga prijatelja, komšija ili na poslu kada se, naročito ponedeljkom i petkom, donose takozvane odluke na ivici kreveta – sedite na krevetu i razmišljate: da li danas mogu na posao ili ne?", naveo je.
Nezadovoljstvo u SPD-u
Lideri vladajuće crno-crvene koalicije dogovorili su da ukinu mogućnost otvaranja bolovanja telefonom bez odlaska u ordinaciju. Osim toga, zakonom bi trebalo da bude uvedena obaveza dostavljanja potvrde o bolovanju već prvog dana bolesti. Do sada je to bilo obavezno tek četvrtog dana.
U SPD-u postoji nezadovoljstvo zbog odluke o obaveznoj potvrdi o bolovanju od prvog dana. Generalni sekretar stranke Tim Klesendorf rekao je za ZDF da u SPD-u postoji "mnogo protivljenja, i to razumljivog". Ipak, objasnio je da je SPD prihvatio ovo rešenje jer je ono predstavljalo "manje zlo" u odnosu na prvobitni zahtev CDU/CSU da se uvede karentni dan – prvi dan bolesti bez isplate zarade.
Kritike lekara i zdravstvenih osiguranja
Protiv planova protestuju i predstavnici zdravstvenog sistema, jer bi više bolesnih ljudi moralo direktno da odlazi u već preopterećene ordinacije.
Udruženje lekara (KBV) ocenilo je da je gotovo besmisleno slati desetine hiljada ljudi u ordinacije samo radi izdavanja potvrda.
"Ko kašlje ili ima gastrointestinalnu infekciju treba da ostane u krevetu, a ne da ide u prepunu ordinaciju", rekao je Andreas Gasen.
Opšte lokalne zdravstvene kase (AOK) ocenile su ukidanje telefonskog bolovanja kao "čistu simboličnu politiku", bez dokaza da je telefonsko otvaranje bolovanja bilo zloupotrebljavano.
Merc je naglasio da će kompanije i dalje moći da ugovore drugačija pravila. Klingbajl je podsetio na izjavu ministarke zdravlja Nine Varken (CDU) da sistem mora biti uređen tako da niko ko je zaista bolestan ne mora obavezno da ide kod lekara.
"Ne želim da ljudi bolesni odlaze na posao. Takođe želim da lekari mogu normalno da rade svoj posao", rekao je Klingbajl, dodajući da će konačno rešenje zavisiti od zakonske regulative.
Šta koalicija planira
- Ukidanje mogućnosti otvaranja bolovanja telefonom.
- Povećanje kazni za neosnovano izdavanje potvrda o bolovanju.
- Obavezno dostavljanje potvrde o bolovanju već od prvog dana bolesti.
Telefonska bolovanja čine mali procenat
Ministarka zdravlja Nina Varken branila je ukidanje telefonskih bolovanja, ali je istakla da digitalne mogućnosti, poput video-konsultacija sa izabranim lekarom, treba da ostanu dostupne i da se više koriste.
Prema njenim rečima, cilj je donošenje pravila koje će sprečiti zloupotrebe, ali istovremeno omogućiti veće oslanjanje na digitalizaciju zdravstvene zaštite.
Zdravstveno osiguranje DAK-Gesundhajt upozorava da bi planovi mogli imati negativne posledice. Predsednik uprave Andreas Storm izjavio je za nemačku novinsku agenciju dpa:
"Ukidanje telefonskog bolovanja povećava broj odlazaka kod lekara, a time i opterećenje zaposlenih u ordinacijama. U kombinaciji sa obavezom potvrde već prvog dana bolesti preti opasnost od prenatrpanih ordinacija porodičnih lekara."
Lekarska udruženja i zdravstvene kase već duže vreme ukazuju da se telefonsko bolovanje pokazalo kao uspešno rešenje.
Analiza Centralnog instituta za ambulantnu zdravstvenu zaštitu (Zi) i zdravstvene kase Barmer, zasnovana na podacima iz perioda od 2020. do 2023. godine, pokazala je da su telefonska bolovanja činila svega između 0,8 i 1,2 odsto svih potvrda o bolovanju godišnje. U istraživanju nije pronađen nikakav dokaz da su ona značajno doprinela povećanju broja bolovanja.
I Tehniker Krankenkase je ranije saopštila da kratkotrajne bolesti, poput prehlada, koje se mogu utvrditi telefonskim putem, čine znatno manji deo ukupnog broja izgubljenih radnih dana u odnosu na dugotrajna oboljenja.
Planirano i delimično bolovanje
Predsednik DAK-a Andreas Storm smatra da bi se visoka stopa bolovanja mogla efikasnije smanjiti uvođenjem delimičnog bolovanja.
Prema njegovim rečima, iskustva iz skandinavskih zemalja pokazuju da veća fleksibilnost omogućava zaposlenima da ostanu uključeni u radni proces. Već postojeći sistem postepene reintegracije mogao bi se dodatno razviti u tom pravcu, piše Tagešpigel.
Ministarka zdravlja Nina Varken već planira uvođenje delimičnog bolovanja. Zaposleni bi, uz saglasnost poslodavca, tokom dužih bolesti mogli da budu na bolovanju samo delimično i da rade 25, 50 ili 75 odsto svog uobičajenog nedeljnog radnog vremena.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
