Iako ne postoji pouzdana informacija o tome ko bi mogao da nasledi ruskog predsednika Vladimira Putina, u političkim i stručnim krugovima već godinama se govori o užem krugu potencijalnih kandidata, navodi poljska publicistkinja i stručnjakinja za Rusiju Ana Labuševska.
U razgovoru za poljski list Fakt, ona ističe da Putin i dalje čvrsto drži sve ključne poluge moći, ali da se pažnja analitičara usmerava i na visoke funkcionere iz drugog i trećeg ešalona vlasti.
Među njima se često pominje Aleksej Djumin, koji pripada krugu tzv. "silovika", povezanih sa bezbednosnim strukturama.
Labuševska navodi da u ruskom vrhu postoji i grupa koja se zalaže za očuvanje kontinuiteta sadašnjeg sistema, u okviru kojeg bi ključne pozicije i dalje ostale u krugu ljudi bliskih Putinu.
Govoreći o budućnosti, ona ocenjuje da Putin nema interes da javno imenuje naslednika, jer bi takav potez mogao da naruši ravnotežu unutar elite i promeni odnose moći u vrhu države. Podseća i na ustavne izmene koje su mu omogućile da raniji mandati ne budu uračunati, čime je dodatno učvrstio svoju poziciju.
Kao važnu figuru u administraciji izdvaja i Sergeja Kirijenka, zaduženog za politički blok, koji, prema njenim rečima, ima zadatak da kontroliše ambicije visokih zvaničnika i održava stabilnost sistema.
Ona se osvrće i na smrt dugogodišnjeg Putinovog saradnika Sergeja Ivanova, koji je ranije važio za jednog od potencijalnih naslednika pre izbora Dmitrija Medvedeva.
Na kraju zaključuje da, bez obzira na to ko jednog dana preuzme vlast, osnovni interesi političke i poslovne elite u Rusiji verovatno neće biti značajnije promenjeni, dok bi jedino unutrašnji sukobi oko pitanja nasledstva mogli da izazovu veće političke potrese, piše "Fakt".
BONUS VIDEO:
· Reaguj