Ukrajina ima još oko dva meseca da ponovo pokrene ozbiljne mirovne pregovore sa Rusijom jer bi nakon parlamentarnih izbora u Rusiji predsednik Vladimir Putin mogao da proglasi opštu mobilizaciju i dodatno eskalira rat, upozorio je češki predsednik Petr Pavel u razgovoru za britanski Telegraf tokom samita NATO-a u Ankari.
Pavel smatra da postoji ograničen vremenski okvir u kojem Zapad mora da iskoristi vojni i politički pritisak na Moskvu kako bi je doveo za pregovarački sto.
"Verujem da još postoji prilika da nastavimo da vršimo pritisak i Rusiji jasno poručimo da smo spremni da započnemo pregovore", rekao je bivši general i nekadašnji predsednik Vojnog odbora NATO-a.
Podsetio je kako će se parlamentarni izbori u Rusiji održati 20. septembra i ocenio da Putin pre toga verovatno neće rizikovati nepopularnu odluku o opštoj mobilizaciji.
"Predsednik Putin teško da će proglasiti mobilizaciju pre izbora, ali nakon toga će se taj prostor značajno suziti", upozorio je Pavel.
"Rusija je pod pritiskom, sada je trenutak za pregovore"
Češki predsednik smatra da je Rusija suočena sa nizom unutrašnjih problema i da bi upravo sada trebalo pojačati pritisak na Kremlj.
"Rusija se trenutno suočava sa brojnim unutrašnjim izazovima. Ruska javnost se sve više okreće protiv rata. Ako se ovaj pritisak nastavi, a Ukrajina nastavi uspešno da gađa ciljeve duboko na ruskoj teritoriji, stvoriće se uslovi u kojima će Rusija biti sklonija pregovorima", rekao je.
Poslednjih nedelja ukrajinske bespilotne letelice pogodile su više ciljeva u Rusiji, uključujući Moskvu, tankere koji su snabdevali Krim gorivom, kao i veliku rafineriju u zapadnom Sibiru. Pavel smatra da NATO mora da nastavi vojno da pomaže Ukrajini.
"Moramo da nastavimo snažno da podržavamo Ukrajinu, damo joj sve što joj je potrebno za odbranu i istovremeno koristimo sva diplomatska sredstva kako bismo ubedili Rusiju da joj je pregovaranje jedina razumna opcija", poručio je.
NATO pokazao jedinstvo uprkos Trampovim kritikama
Pavel je intervju dao neposredno nakon sastanka lidera NATO-a u Ankari. Samit je obeležila nova kritika američkog predsednika Donalda Trampa na račun saveznika, ali češki predsednik smatra da je sastanak ipak bio uspešan.
Prema njegovim rečima, NATO je ostvario tri ključna cilja: pokazao da povećava izdvajanja za odbranu, demonstrirao političko jedinstvo i ponovo potvrdio podršku Ukrajini.Otkrio je i da je Tramp na kraju sastanka zahvalio saveznicima i izrazio zadovoljstvo njihovim pristupom.
"Na sastanku nije bilo ni reči o Grenlandu. Sve je prošlo mnogo bolje nego što su mnogi očekivali. Rekao je da je bio veoma impresioniran duhom koji je vladao u prostoriji", rekao je Pavel.
Proizvodnja projektila Patriot u Ukrajini
Jedan od najvažnijih rezultata samita odnosi se na vojnu pomoć Ukrajini. Dok je Pavel razgovarao sa novinarima, Tramp se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Tokom razgovora američki predsednik snažno je nagovestio da bi Sjedinjene Američke Države mogle Ukrajini da daju licencu za domaću proizvodnju projektila za protivvazdušni sistem Patriot.
Na pitanje o mogućnosti da evropske zemlje i Ukrajina proizvode projektile Patriot prema američkoj licenci, Tramp je odgovorio da se o tome razgovara i dodao: "Daćemo im pravo da proizvode Patriote. Pokazaćemo im kako se to radi."
Reč je o jednoj od najvažnijih mogućih odluka za ukrajinsku odbrambenu industriju jer bi Kijev prvi put mogao sam da proizvodi projektile za najnapredniji američki protivvazdušni sistem, umesto da u potpunosti zavisi od isporuka iz SAD.
Zelenski je upravo pitanje Patriota označio kao jedan od prioriteta razgovora, istakavši da je reč o najboljem sistemu za odbranu od ruskih balističkih projektila. Tramp je pritom pohvalio ukrajinsku vojnu industriju, posebno proizvodnju dronova.
"Ukrajinci imaju neverovatnu sposobnost proizvodnje. Mislim da bi mogli da proizvode Patriote. Većina zemalja to ne bi mogla", rekao je američki predsednik.
Predlog nove odbrambene strategije NATO-a
Pavel upozorava da sadašnji proizvodni kapaciteti zapadnih odbrambenih kompanija više ne mogu da zadovolje potrebe saveznika.
"Potražnja daleko nadmašuje proizvodne kapacitete", rekao je. Objasnio je da NATO trenutno objedinjavanjem narudžbina svih država članica želi industriji da pruži jasnu sliku budućih potreba kako bi mogla da poveća proizvodnju.
Kao primer naveo je i norvešku inicijativu za nabavku dodatnih projektila zemlja-vazduh za Ukrajinu. Češki predsednik predstavio je i sopstvenu viziju razvoja Saveza, koju naziva "odbrambena strategija 3.0".
Prema tom modelu NATO bi trebalo da održava tridesetodnevne zalihe jeftinijeg naoružanja, dok bi za skupe sisteme poput dalekometnih projektila i presretača trebalo unapred obezbediti proizvodne kapacitete.
"Industrija mora da bude spremna da poveća proizvodnju iz dana u dan, a deo tih kapaciteta trebalo bi unapred finansirati", smatra Pavel.
Govoreći o evropskoj bezbednosti, Pavel se osvrnuo i na rasprave o mogućem evropskom nuklearnom kišobranu, u kojima učestvuje i Češka. Naglasio je da se, uprkos raspravama, osnovna politika NATO-a nije promenila.
"Nuklearno odvraćanje i dalje ostaje u rukama Sjedinjenih Američkih Država, koje pružaju zaštitu svim saveznicima", zaključio je češki predsednik.
BONUS VIDEO:
· Reaguj