U sredu će Argentina i Engleska odmeriti snage u polufinalu Svetskog prvenstva 2026. godine. Iako je njihovo fudbalsko rivalstvo decenijama među najvećima na svetu, ono daleko prevazilazi sport.
Svaki duel ove dve reprezentacije budi sećanja na Foklandski rat iz 1982. godine, sukob u kojem su Velika Britanija i Argentina vodile krvavu bitku za ostrva u južnom Atlantiku.
Zbog tog rata, ali i kasnijih istorijskih okršaja na fudbalskom terenu, poput čuvene "Božje ruke" Dijega Maradone na Mundijalu 1986. godine, utakmice između Engleske i Argentine nose posebnu emociju, naboj i tenziju, zbog čega ih mnogi smatraju mnogo više od običnog sportskog događaja.
Sukob koji je srušio vojnu huntu u Argentini
Foklandski rat, poznat i kao Rat za Malvine, bio je oružani sukob između Velike Britanije i Argentine koji je trajao od 2. aprila do 14. juna 1982. godine. Iako je trajao svega 74 dana, ovaj rat ostavio je dubok trag u vojnoj istoriji, međunarodnim odnosima i politici obe zemlje.
Borbe su vođene oko Foklandskih ostrva u južnom Atlantiku, teritorije pod britanskom upravom, ali na koju Argentina polaže pravo i naziva je Islas Malvinas.
Kako je nastao spor?
Koreni sukoba sežu gotovo dva veka unazad. Foklandska ostrva nalaze se oko 500 kilometara od obale Argentine, ali više od 12.000 kilometara od Velike Britanije. Britanci su uspostavili trajnu kontrolu nad ostrvima 1833. godine, dok je Argentina tvrdila da su ostrva deo njene teritorije nasledstvom od Španije.
Tokom decenija diplomatski spor nikada nije rešen. Ujedinjene nacije su šezdesetih godina prošlog veka pozvale obe strane na pregovore, ali nijedna nije želela da odustane od svojih zahteva. Stanovnici ostrva, uglavnom britanskog porekla, dosledno su izražavali želju da ostanu pod britanskom upravom.
Zašto je Argentina krenula u invaziju?
Početkom osamdesetih godina Argentina se nalazila u dubokoj ekonomskoj krizi. Zemljom je upravljala vojna hunta na čelu sa generalom Leopoldom Galtijerijem, koja je bila suočena sa rastućim nezadovoljstvom stanovništva.
Vojni vrh procenio je da bi zauzimanje Foklandskih ostrva izazvalo talas patriotizma i učvrstilo vlast. Argentinski lideri verovali su da Velika Britanija, zbog velike udaljenosti i tadašnjeg smanjenja vojnog budžeta, neće poslati flotu kako bi povratila ostrva.
Pokazalo se da je to bila jedna od najvećih pogrešnih procena u modernoj vojnoj istoriji.
Britanski odgovor
Premijerka Margaret Tačer odlučila je da odgovori vojnom silom. Samo nekoliko dana nakon argentinske invazije formirana je velika pomorska grupa sa više od stotinu brodova.
Operacija je predstavljala ogroman logistički izazov. Britanske snage morale su da pređu više od 13.000 kilometara kako bi stigle do južnog Atlantika.
U sastavu ekspedicionih snaga nalazili su se nosači aviona HMS Hermes i HMS Invincible, razarači, fregate, podmornice, desantni brodovi, pomoćni trgovački brodovi i hiljade vojnika. U operaciji su učestvovali Kraljevska mornarica, Kraljevski marinci, padobranske jedinice, Gurke i elitne specijalne jedinice SAS i SBS.
Početak rata na moru
Pomorski sukob bio je odlučujući za ishod rata. Jedan od najkontroverznijih događaja dogodio se 2. maja 1982. godine kada je britanska nuklearna podmornica HMS Conqueror torpedovala argentinsku krstaricu ARA General Belgrano. U napadu je poginulo više od 320 argentinskih mornara.
Potapanje Belgrana izazvalo je brojne političke rasprave, jer se brod u trenutku napada nalazio izvan zone isključenja koju je proglasila Britanija. Britanska vlada tvrdila je da je brod predstavljao legitimnu vojnu metu. Nakon tog događaja argentinska mornarica praktično više nije izlazila u otvorene pomorske operacije.
Argentinski piloti zadivili svet
Iako je mornarica izgubila inicijativu, argentinsko ratno vazduhoplovstvo postalo je najveća pretnja britanskoj floti.
Piloti su izvodili izuzetno rizične napade na veoma malim visinama kako bi izbegli britanske radare. Leteli su stotinama kilometara iz baza na argentinskom kopnu, često sa minimalnim količinama goriva. Njihovi napadi danas se proučavaju na vojnim akademijama širom sveta.
Najveći uspeh ostvarili su 4. maja kada je protivbrodskom raketom Exocet pogođen razarač HMS Sheffield. Brod je kasnije potonuo, što je bio prvi slučaj u modernoj istoriji da je jedan veliki ratni brod uništen protivbrodskom vođenom raketom.
Tokom rata Argentina je potopila ili teško oštetila više britanskih brodova, uključujući Atlantic Conveyor, HMS Coventry, HMS Ardent, HMS Antelope i druge.
Mnogi argentinski piloti izgubili su život tokom napada, ali su stekli veliko poštovanje čak i među britanskim protivnicima zbog izuzetne hrabrosti.
Tehnološka revolucija
Foklandski rat smatra se prekretnicom u modernom ratovanju. Britanski lovci Sea Harrier pokazali su koliko je važna kombinacija savremenih raketa vazduh-vazduh AIM-9L Sidewinder i mogućnosti vertikalnog poletanja.
Po prvi put u velikoj meri potvrđena je važnost nuklearnih podmornica, satelitske komunikacije, elektronskog ratovanja, protivbrodskih raketa i precizno vođenog naoružanja.
Rat je pokazao i koliko logistika može biti presudna. Britanci su uspeli da hiljadama kilometara daleko od matične zemlje održavaju čitavu vojsku, avijaciju i mornaricu.
Iskrcavanje na ostrva
Britanske snage iskrcale su se 21. maja u zalivu San Karlos. Argentinska avijacija pokušavala je danima da uništi transportne brodove, pa je područje dobilo nadimak "Bomb Alley" zbog gotovo neprekidnih vazdušnih napada. Uprkos velikim gubicima, Britanci su uspeli da uspostave mostobran i započnu napredovanje ka glavnom gradu Port Stenliju.
Prva velika kopnena pobeda ostvarena je kod Goose Greena, gde su britanski padobranci savladali brojčano nadmoćnije argentinske snage.
U završnoj fazi rata usledile su teške borbe za planinske položaje koji okružuju Port Stenli. Najpoznatije bitke vođene su na Mount Longdonu, Wireless Ridgeu, Mount Tumbledownu i Mount Harrietu.
Borbe su vođene noću, po hladnom vremenu, kroz kamenit teren, uz intenzivnu artiljerijsku vatru. Nakon pada ovih položaja, odbrana Port Stenlija postala je neodrživa.
Kapitulacija Argentine
Argentinski komandant na ostrvima general Mario Menendes predao je britanskim snagama Port Stenli 14. juna 1982. godine. Time je rat završen. Britanija je ponovo uspostavila potpunu kontrolu nad ostrvima.
Tokom rata poginulo je:
- 255 britanskih vojnika;
- 649 argentinskih vojnika;
- tri civila sa Foklandskih ostrva
- Uništeno je ili teško oštećeno više desetina brodova, aviona i helikoptera obe strane.
Pobeda je dramatično povećala popularnost Margaret Tačer, koja je već naredne godine ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima. U Argentini je poraz označio kraj vojne hunte.
Generali su izgubili podršku javnosti, a već 1983. godine zemlja se vratila demokratskom poretku. I danas, više od četiri decenije kasnije, pitanje suvereniteta nad Foklandskim ostrvima ostaje nerešeno.
Godine 2013. održan je referendum na ostrvima na kojem se gotovo svi stanovnici izjasnili za ostanak pod britanskom upravom. Argentina taj referendum ne priznaje i nastavlja da polaže pravo na ostrva.
Foklandski rat ostao je jedan od najdetaljnije proučavanih sukoba moderne istorije. Vojni stručnjaci ga analiziraju zbog kombinacije pomorskih, vazdušnih i kopnenih operacija, značaja logistike na velikim udaljenostima i uticaja savremene tehnologije na tok borbi.
Istovremeno, politički predstavlja primer kako jedan kratak rat može da promeni sudbinu država – učvrstivši vlast u Velikoj Britaniji, a ubrzavši pad vojne diktature u Argentini.
Argentinski predsednik Havijer Milei rekao je pre dve godine da prihvata da su Foklandska ostrva trenutno "u rukama Velike Britanije", ali je obećao da će vratiti ostrva diplomatskim putem i dodao da "nema brzog rešenja".
BONUS VIDEO:
