Evropska unija sazvala je hitan sastanak nakon što je za nekoliko dana oko 60.000 migranata ušlo u Seutu, špansku teritoriju na severu Afrike.
Španska obalska straža patrolira vodama u blizini enklave, dok su vlasti u nedelju saopštile da je većina migranata koji su prešli granicu već vraćena u susedni Maroko. Najmanje 72 ljudi stradalo je pokušavajući da stigne do Seute tokom najvećeg masovnog prelaska granice zabeleženog na ovoj teritoriji.
Za tri dana stiglo do 60.000 ljudi
Seuta ima svega oko 84.000 stanovnika, a od srede do petka na ovu teritoriju ušlo je približno 60.000 migranata, izjavio je najviši zvaničnik enklave Huan Hesus Vivas. Špansko Ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je nešto manju brojku - oko 50.000 ljudi.
Mnogi su iz Maroka doplivali koristeći ronilačka odela i predmete na naduvavanje. Graničnu ogradu zaobilazili su plivajući oko nje, dok su pojedini pokušavali da se probiju kroz žicu. Lokalne vlasti saopštile su da su prihvatni centri preopterećeni i zatražile hitnu reakciju.
"Prešao sam preko peska kod početka Kastiljehosa, a zatim sam se popeo preko zida koji pripada marokanskoj policiji. Granicu sam potom prešao plivajući. Plivao sam oko 200 metara i to je bilo sve", rekao je jedan migrant iz Maroka za Rojters.
Španski ministar unutrašnjih poslova Fernando Grande-Marlaska izjavio je u subotu da su "gotovo svi" migranti napustili Seutu i da se situacija skoro potpuno vratila u normalu.
Ovaj priliv bio je znatno veći nego tokom prethodne krize u maju 2021. godine, kada je za dva dana iz Maroka u Seutu prešlo oko 12.000 ljudi.
Seuta je pod kontrolom Španije od 1580. godine i, zajedno sa Meliljom, predstavlja jednu od dve preostale teritorije pod evropskom upravom na afričkom kopnu. Enklava je jedna od glavnih ulaznih tačaka u Španiju i EU za migrante i tražioce azila, a okružena je visokim ogradama, sistemima za nadzor i stalnim snagama španske Civilne garde i Nacionalne policije.
EU sazvala hitan sastanak
Irska, koja predsedava Evropskom unijom, sazvala je za utorak hitnu video-konferenciju ministara unutrašnjih poslova država članica kako bi razgovarali o krizi.
Sastanak je zakazan nakon što su 22 od 27 članica EU u zajedničkom pismu zatražile "koordinisano delovanje i jačanje spoljnih granica".
"Ne možemo dozvoliti da nekontrolisani masovni prelasci, instrumentalizacija migracija ili druge hibridne pretnje stvore utisak da je nezakonit ulazak u Evropsku uniju moguć i da se on može pretvoriti u zakonit boravak", navodi se u pismu.
Italija je u međuvremenu suspendovala primenu šengenskog režima otvorenih granica prema Španiji. Madrid je osudio ovu odluku, dok njen praktičan značaj ostaje nejasan jer dve zemlje nemaju zajedničku granicu.
Francuska i Velika Britanija izrazile su solidarnost sa Španijom, ali je Pariz istovremeno najavio petostruko povećanje broja policajaca na granici sa Španijom. Portugal je saopštio da će pojačati kontrolu svojih južnih kopnenih i pomorskih granica.
Lider Evropske narodne partije Manfred Veber zatražio je veća ovlašćenja za Fronteks.
"Želim da Fronteksu, evropskoj agenciji za zaštitu spoljnih granica, damo stvarna izvršna ovlašćenja. Ako levičarska vlada u Španiji nije spremna da obezbedi spoljnu granicu, Fronteks mora da dobije komandna ovlašćenja", izjavio je Veber.
Šta je izazvalo migrantsku krizu?
Još nije poznato zbog čega je do masovnog prelaska došlo upravo sada.
Jedan od mogućih razloga jeste odluka Vrhovnog suda Španije od 8. jula, prema kojoj migranti presretnuti na moru ne mogu da budu vraćeni po skraćenom postupku. Ova odluka ne odnosi se na ljude koji u Španiju uđu kopnenim putem.
"Bez sumnje, presuda od 8. jula imala je određenu ulogu, ali ona ne objašnjava toliki nivo mobilizacije", rekao je španski novinar Ignacio Sembrero, koji se bavi migracijama u severnoj Africi.
Drugi stručnjaci sumnjaju u ovu teoriju, navodeći da je malo verovatno da je toliki broj migranata znao za sudsku odluku. Smatraju da je svoju ulogu mogla da ima i relativno otvorena migraciona politika španske vlade.
Grande-Marlaska je optužio krijumčarske mreže da iskorišćavaju ranjive ljude i šire pogrešna tumačenja presude Vrhovnog suda.
Ministar je izjavio da je Španija uglavnom uspostavila red za 24 sata, ali je upozorio da kriza još nije zvanično završena. Pojačane policijske i vojne snage ostaće na terenu koliko god bude potrebno, iako je broj prelazaka tokom noći pao gotovo na nulu.
"Maroko nije pretnja Seuti niti ostatku Španije. To je potpuno pouzdan partner", rekao je Grande-Marlaska, dodajući da obaveštajne službe nisu imale podatke koji bi ukazivali na predstojeći masovni ulazak.
Sumnja se da je Maroko otvorio granicu
Pojedini posmatrači smatraju da je Maroko možda omogućio migrantsku krizu kako bi izvršio diplomatski pritisak na Španiju.
Maroko od sticanja nezavisnosti 1956. godine polaže pravo na Seutu i Melilju, dok Španija odbija bilo kakve razgovore o promeni njihovog statusa.
Sembrero je ocenio da su marokanske bezbednosne snage od srede gotovo potpuno prestale da reaguju i da je Rabat možda video priliku da primora Madrid na pregovore.
"Da bi se stiglo do lukobrana koji označava granicu između Seute i Maroka, mora da se prođe kroz policijske kordone i jedinice pomoćnih snaga. Očigledno je da su ljude pustili da prođu", rekao je on.
Marokansko udruženje za ljudska prava zatražilo je nezavisnu istragu kako bi se u potpunosti utvrdili uzroci masovnog priliva.
Tramp krizu nazvao "invazijom"
Američki predsednik Donald Tramp iskoristio je događaje u Seuti kako bi promovisao strogu migracionu politiku svoje administracije i Republikanske stranke.
"Juče sam video Španiju i katastrofu koja se dogodila. Izgledalo je kao invazija na zemlju koju izvode stotine hiljada ljudi", izjavio je Tramp.
On je pokušao da pitanje migracija poveže sa novembarskim izborima za Kongres, na kojima republikanci pokušavaju da zadrže tesnu većinu.
"Ista stvar dogodiće se i nama ukoliko republikanci ne pobede, samo će biti još gore i mnogo veće", rekao je Tramp članovima svog kabineta.
Stejt department je potom podigao nivo upozorenja za putovanje u Seutu na treći stepen i preporučio američkim državljanima da ponovo razmotre odlazak zbog mogućih nemira.
Direktor organizacije Amnesti internešenel u Španiji Esteban Beltran pozvao je španske i marokanske vlasti da tokom reagovanja na krizu poštuju ljudska prava.
"Načelo zabrane prisilnog vraćanja je apsolutno, a kolektivna proterivanja zabranjena su u svim okolnostima", poručio je Beltran.
BONUS VIDEO:
(Al Džazira/Mondo)
