Isak Njutn, čovek koji je formulisao zakone kretanja i univerzalne gravitacije, u sedamnaestom veku je na papiru računao kada će doći kraj sveta kakav poznajemo.
Dobio je 2060. godinu. Stiven Snobelen, direktor Kanadskog Njutnovog projekta, kaže da je reč o jednostavnoj aritmetici. Da bi se to razumelo, treba znati kako je Njutn gledao na Bibliju.
"Njutn je verovao i u Boga i da je Biblija Božje otkrovenje", napisao je Snobelen.
Verovao je i da Bog nije vezan vremenom kao ljudi, što mu, prema Njutnovom shvatanju, omogućava da vidi kraj od početka. Zbog toga je proročke knjige u Bibliji smatrao, kako je sam napisao, istorijama budućih događaja.
Simbolički jezik koji traži tumačenje
Problem je bio u tome što su ta proročanstva pisana simbolički. Njutn je to smatrao izazovom koji se može rešiti, a ne preprekom.
Pristupio im je onako kako je pristupao i drugim pitanjima, dakle tražeći pravilo po kojem se simboli mogu prevesti u konkretne podatke. Iz tih tekstova je izvlačio vremenska razdoblja, a zatim ih sabirao.
Račun koji bi izveo i školarac
Ovde je detalj koji celu priču čini neobičnom. Snobelen navodi da su Njutnovi izračuni bili jednostavna aritmetika koju bi moglo da izvede i dete, zasnovana na različitim vremenskim razdobljima.
Čovek koji je razvio matematički aparat za opisivanje kretanja nebeskih tela, za pitanje kraja sveta koristio je obično sabiranje. Datum do kojeg je došao bila je 2060. godina.
Šta je za njega značila ta godina
Ovde treba biti precizan, jer se ovaj podatak najčešće pogrešno prenosi. Njutn nije predviđao uništenje sveta.
"Za Njutna bi 2060. godina više predstavljala novi početak. Bio bi to kraj jednog starog doba i početak nove ere", navodi Snobelen.
Prema njegovom tumačenju, Njutn je očekivao da će Hrist uspostaviti hiljadugodišnje kraljevstvo na Zemlji. Upozoravao je, doduše, da će pre toga biti ratova i katastrofa.
"Mačeve prekovati u plugove"
Ono što je, prema Snobelenu, Njutn očekivao nakon toga bilo je razdoblje mira. Pozivao se pritom na proroka Miheja.
"Njutn je verovao da će ovo kraljevstvo doneti vreme mira i blagostanja, vreme kada će ljudi mačeve prekovati u plugove, a koplja u srpove, i kada narodi više neće dizati mač jedni na druge niti će učiti ratničke veštine", objasnio je Snobelen.
Zašto je uopšte to radio
Za današnjeg čitaoca najneobičniji deo je što se time bavio čovek koji se smatra utemeljivačem savremene fizike. U njegovo vreme, međutim, ta podela nije postojala.
Njutn je ostavio ogroman broj rukopisa o teologiji, alhemiji i tumačenju proročanstava, po obimu veći od onoga što je napisao o fizici. Ti spisi dugo nisu bili objavljeni, a deo njih postao je dostupan javnosti tek u dvadesetom veku. Sam Njutn je izračun držao za sebe i nije ga objavio.
Zanimljivo je i zašto ga je uopšte zapisao. Prema Snobelenu, nije to radio da bi najavio kraj, već da bi obeshrabrio one koji su u njegovo vreme stalno predviđali skori smak sveta.
Postavljanjem datuma daleko u budućnost želeo je da pokaže da takva predviđanja nemaju osnova. Do 2060. godine ostalo je trideset četiri godine.
BONUS VIDEO:
· Reaguj