Velike štete koje u Evropi izazivaju sve nepredvidljivije vremenske prilike neko će morati da plati, a budući da je većina tih ekonomskih gubitaka neosigurana, troškovi će verovatno morati da budu pokriveni iz državnih budžeta, osim ako vlade ne preduzmu hitne mere, navodi se u Rojtersovoj analizi.
Ovogodišnji šumski požari u jugozapadnoj Evropi i velike poplave koje su 2024. godine pogodile Španiju, a 2021. godine Nemačku i njene susede, pokazuju kako štete izazvane klimatskim promenama donose dodatno opterećenje evropskim finansijama, piše Rojters, pored veće potrošnje na odbranu i rastućih troškova povezanih sa starenjem stanovništva.
"Problem je što su (katastrofe) sve učestalije", rekao je šef odeljenja za rejting zapadne Evrope u agenciji Fič, Federiko Bariga-Salazar, dodajući da su se do sada takvi ekstremni vremenski fenomeni uglavnom smatrali skupim, ali jednokratnim budžetskim opterećenjima, a ne redovnim troškovima.
Rekordni gubici
Ekstremni vremenski i klimatski uslovi uzrokovali su u Evropskoj uniji u periodu od 1980. do 2024. godine gubitke od oko 822 milijarde evra, procenila je Evropska agencija za životnu sredinu, pri čemu je čak četvrtina tog iznosa zabeležena samo u protekle četiri godine.
Javni deficit širom evrozone već u proseku iznosi oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prema procenama, poplave u Španiji 2024. godine podrazumevaju troškove obnove od 0,7 odsto BDP-a u periodu od 2024. do 2026. godine, navodi Bariga-Salazar.
Uz to, samo je četvrtina katastrofa izazvanih klimatskim promenama u Evropskoj uniji osigurana, dok pokriće u nekim članicama iznosi manje od pet odsto, procenjuje EU. Neki strahuju da će odnos pokrivenih gubitaka prema ukupnim troškovima samo opadati kako ekstremne vremenske nepogode budu postajale učestalije.
"Zaista smatram da će nivo osiguranja biti sve manji što rizici budu izraženiji. Radi se o velikom problemu koji će neke zemlje koštati od jedan do dva odsto BDP-a", rekao je Dejvid Zan iz američke investicione kompanije Frenklin Templton.
Kada je reč o poplavama iz 2021. godine, u Belgiji je većinu štete pokrilo osiguranje, ali je u Nemačkoj nizak nivo osiguranja značio da je većinu troškova morala da pokrije država, uz 30 milijardi evra iz državne kase, izračunali su stručnjaci ekonomskog tink-tenka Brojgel.
Prilagođavanje i podela rizika
Evropska unija ove jeseni namerava da objavi predloge za klimatsku otpornost i upravljanje rizikom, pa je pažnja usmerena na moguća rešenja.
Uz privredu koja zavisi od turizma i posebno je izložena rizicima toplotnih talasa i šumskih požara, Grčka tako nastoji da pronađe načine da podstakne građane i kompanije da ugovaraju polise osiguranja, a istovremeno želi da poveća otpornost vodne i energetske infrastrukture u turističkim centrima.
Portugal je, pak, nakon velikih poplava početkom 2026. godine najavio planove za uvođenje obaveznog osiguranja domova uz podršku fonda za prirodne katastrofe i zemljotrese, kao i mehanizma solidarnosti kako bi pristup polisama osiguranja bio zagarantovan svima.
Moguća privremena mera za neke države mogle bi da budu i takozvane obveznice za katastrofe, koje investitorima nude dobar prinos na ulaganja, ali i rizik od gubitka dela ili celokupne glavnice ako se prethodno definisana nepogoda, poput uragana ili zemljotresa, zaista dogodi.
Skupa opklada
Za države bi to značilo skupu opkladu, smatra Zan iz Frenklin Templtona, navodeći da se u slučaju nepogode državi odmah isplaćuju sredstva, ali i da tokom mogućeg petogodišnjeg perioda bez katastrofa takvo "osiguranje" plaća prinosom od čak osam odsto.
Vlade moraju da uspostave mere koje su sistematičnije od jednokratne potrošnje za hitne slučajeve, koja zapravo podstiče domaćinstva i kompanije da ne ugovaraju polise osiguranja, smatra Heder Greb iz Brojgela.
"Sve vlade u Evropi moraju da procene svoju izloženost i naprave sveobuhvatne planove za smanjenje budućih šteta kroz ulaganja u prilagođavanje, ali i prekograničnu podelu rizika", rekla je Greb za Rojters.
Brojna istraživanja pokazala su da rana ulaganja u jačanje otpornosti privrede na klimatske promene mogu doneti dugoročnu uštedu. Uz to, pomažu državama da izbegnu situaciju u kojoj ponovljene klimatske katastrofe povećavaju dug i tako ostavljaju manje novca za zaštitne mere.
Da li su toplotni talasi stvorili dovoljno političke volje?
Španski premijer Pedro Sančez tako tvrdi da bi zelene investicije u vrednosti od 0,1 odsto BDP-a mogle da spreče ekonomske gubitke osam puta veće, kao i gubitke poreskih prihoda tri puta veće od početne investicije.
Evropska centralna banka (ECB) predložila je osnivanje javno-privatnog programa reosiguranja na nivou EU, u okviru kojeg bi bili objedinjeni privatni rizici od prirodnih katastrofa, a pokrivao bi ih fond EU za javno finansiranje katastrofa.
Međutim, pitanje je da li će ovogodišnji toplotni talasi stvoriti dovoljno političke volje za preuzimanje dela početnih troškova takve mere, kako na nivou država, tako i na nivou Evropske unije, ističe Rojters.
Portparol Evropske komisije rekao je da neimenovani zvaničnik EU razmatra opcije za rešavanje nedostataka u zaštiti od osiguranja klimatskih katastrofa u okviru paketa mera koje bi trebalo da budu usvojene do kraja godine.
BONUS VIDEO:
· Reaguj