Rusija je prvi put upotrebila unapređenu verziju balističkog projektila Iskander u napadu na Kijev, a ukrajinska vojna obaveštajna služba (GUR) tvrdi da nova varijanta ima znatno veći domet od ranijeg modela.
Prema podacima GUR-a, tokom jednog od kombinovanih raketnih napada na ukrajinsku prestonicu ovog leta korišćen je projektil 9M723-2, poznat pod nazivom "Iskander-1000". Ukrajinska služba navodi da unapređena verzija može da gađa ciljeve udaljene do 550 kilometara.
To predstavlja povećanje dometa u odnosu na raniju verziju 9M723-1, za koju GUR navodi da može da pređe oko 390 kilometara.
Poseban problem za Ukrajinu predstavlja činjenica da bi veći domet mogao da omogući ruskim snagama da lansere postave dalje od ukrajinskih udara. Kijev je poslednjih meseci pokušavao da promeni taktiku i da napada ruske balističke projektile pre njihovog lansiranja, upravo zbog ograničenih zaliha presretača.
Novi projektil, nova taktika
GUR je uz objavu informacija o "Iskanderu-1000" objavio i fotografije delova za koje tvrdi da potiču iz projektila. Međutim, ukrajinska služba nije precizirala kada i gde su delovi pronađeni, niti je objavila detalje o njihovoj tačnoj nameni.
Ruski Telegram kanal koji vode padobranci pozdravio je pojavu nove verzije projektila, uz tvrdnju da su sada i objekti dublje u pozadini Ukrajine potencijalno unutar dometa.
Povećanje dometa moglo bi da bude povezano sa većim kapacitetom za gorivo, dok bi druge izmene, poput unapređenog motora i sistema za navođenje, takođe mogle da doprinesu većim sposobnostima projektila, piše TWZ.
Prema proceni stručnjaka za rakete Fabijana Hofmana, Rusija ima značajne proizvodne kapacitete za balističke projektile. Ukrajinska obaveštajna služba ranije je procenila da ruska industrija može da proizvede oko 60 projektila 9M723 mesečno, mada Hofman upozorava da takve procene treba posmatrati sa rezervom.
Kijev pokušava da pronađe lansere
Ukrajina se suočava sa dodatnim problemom zbog ograničenih zaliha projektila za sisteme protivvazdušne odbrane. Zbog toga je predsednik Volodimir Zelenski najavio drugačiji pristup: umesto da se svaki projektil presreće u letu, cilj je da se ruski balistički sistemi pronađu i unište pre lansiranja.
Takva strategija je znatno zahtevnija kada se lansirni sistemi nalaze dublje na ruskoj teritoriji.
Ukrajina je već izvodila napade na rusku infrastrukturu povezanu sa balističkim projektilima, uključujući ciljeve na Krimu i u Rostovskoj oblasti. Međutim, mogućnost da ruske snage lansiraju projektile sa još veće udaljenosti dodatno komplikuje takve operacije.
Jedan od problema predstavlja i upotreba bespilotnih letelica za napade na udaljene ciljeve. Ukrajina je tražila mogućnost korišćenja dronova opremljenih Starlink sistemima protiv ruskih lansirnih položaja, ali je Ilon Mask, prema ranijim navodima, odbio da odobri njihovu upotrebu duboko na teritoriji Rusije.
Strane komponente pronađene u ruskim projektilima
Podaci o "Iskanderu-1000" objavljeni su u okviru šireg izveštaja GUR-a o stranim komponentama koje se nalaze u ruskom naoružanju.
Ukrajinska služba navodi da je od 140 identifikovanih komponenti samo četvrtina proizvedena u Rusiji. Čak 63 komponente, prema njihovim podacima, potiču od američkih kompanija, dok su ostali delovi povezani sa proizvođačima iz Švajcarske, Belorusije, Nemačke, Tajvana i Kine.
GUR posebno navodi sistem za obradu podataka u sklopu sistema za navođenje, tvrdeći da je samo pet od 43 komponente tog dela sistema proizvedeno u Rusiji.
Prisutnost stranih komponenti u ruskom oružju nije nova pojava. Ukrajinske službe i istraživačke organizacije godinama upozoravaju da ruska vojna industrija, uprkos sankcijama, uspeva da nabavlja elektronske komponente iz inostranstva.
Rusija dobija projektile i iz Severne Koreje
Moskva istovremeno pokušava da poveća zalihe balističkih projektila i uz pomoć Severne Koreje.
Prema podacima GUR-a, Rusija dobija dodatne projektile KN-23 i KN-24, koji su po karakteristikama slični sistemu Iskander-M. Ukrajinska obaveštajna služba takođe tvrdi da je Moskva od Pjongjanga tražila nove KN-30 projektile, poznate i kao Hvasong-11C.
Ipak, GUR navodi da za sada nema potvrde da su ti projektili prebačeni iz Severne Koreje u Rusiju.
Sve se događa u trenutku kada su odnosi Moskve i Kijeva ponovo zaoštreni, dok mirovni pregovori ne daju očekivane rezultate. Ruski predsednik Vladimir Putin prethodno je zapretio intenziviranjem napada na Ukrajinu zbog ukrajinskih udara na rusku infrastrukturu.
Istovremeno su se pojavile tvrdnje da Moskva ponovo razmatra mogućnost upotrebe taktičkog nuklearnog oružja. Te navode, međutim, nije moguće nezavisno potvrditi.
Za sada je najkonkretniji novi razvoj upravo pojava unapređenog Iskandera. Ako se potvrdi da će Rusija novi projektil proizvoditi u većem broju, Ukrajina bi mogla da se suoči sa dodatnim pritiskom na svoje sisteme protivvazdušne odbrane, ali i sa mnogo težim zadatkom lociranja ruskih lansirnih položaja.
BONUS VIDEO:
· Reaguj