- Airbus A321 Aeroflota već više od četiri i po godine stoji na ženevskom aerodromu, a parking svakog dana košta više od hiljadu evra.
- Avion je ostao u Ženevi posle sankcija Rusiji 2022. i od tada je u pravnom i vlasničkom sporu.
- Švajcarske vlasti kažu da više nije sposoban za let, a povratak u stanje za letenje koštao bi 8 do 10 miliona franaka.
Na ženevskom međunarodnom aerodromu već više od četiri i po godine stoji prizemljen Airbus A321 ruskog Aeroflota, registarske oznake VP-BOE. Avion se ne koristi, a trošak parkiranja svakog dana raste za više od hiljadu evra. Avion je ostao u Ženevi nakon uvođenja sankcija Rusiji posle invazije na Ukrajinu i od tada je predmet pravnih i vlasničkih sporova.
Bila je nedelja, 27. februar 2022. godine. Aeroflotov Airbus sleteo je iz Moskve u Ženevu oko 15 sati i pripremao se za povratni let. Rezervoari su bili napunjeni gorivom, ukrcan je ketering za putnike, a vrata je trebalo da se zatvore. Međutim, dok se posada pripremala za poletanje, politička karta Evrope dramatično se menjala. Kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, evropske zemlje su, jedna za drugom, počele da zatvaraju svoj vazdušni prostor za ruske avione.
Događaji su se odvijali munjevitom brzinom. Dok su 25. februara prve zabrane objavile Velika Britanija, Bugarska, Poljska i Češka, do popodneva 27. februara, Nemačka, Austrija, Italija i Francuska sledile su njihov primer. Airbus A321 se u Ženevi našao u klopci.
Stajao je na kraju piste, spreman za poletanje, ali dozvola iz kontrolnog tornja nikada nije stigla. Švajcarske vlasti zaustavile su avion, a putnici i posada morali su da se iskrcaju i pronađu alternativne rute za povratak u Rusiju, najčešće preko Turske. Od tog trenutka, za avion sa imenom slavne ruske sopranistkinje Galine Višnjevske ispisanim na trupu, vreme je stalo.
Boravak na jednom od najprometnijih evropskih aerodroma nije jeftin. Aerodrom u Ženevi naplaćuje stajanje za avion veličine A321 otprilike 984 švajcarska franka dnevno. To iznosi oko 30.000 franaka mesečno, odnosno više od 1,7 miliona evra za više od 1.650 dana, koliko je avion proveo na platformi. Prema rečima direktora aerodroma Žan-Fransoa de Sosira, vlasnik aviona uredno podmiruje te troškove, ali je uprava aerodroma odbila da potvrdi listu Le Temps da li su uplate stizale bez prekida, što ostavlja prostor za nagađanja.
Avion pomeren samo jednom
U gotovo pet godina, avion je pomeren samo jednom. U junu 2022. godine, platformu P48, gde je prvobitno bio smešten, trebale su švajcarske vazduhoplovne snage za obezbeđivanje ministarske konferencije Svetske trgovinske organizacije (STO). Po nalogu ženevske policije, avion je odvučen na drugu lokaciju na pisti, gde se nalazi i danas.
Ono što sudbinu ovog Airbusa u Ženevi čini drugačijom od sudbine drugih ruskih aviona zarobljenih iste nedelje jeste nerešivo pravno klupko. Dva druga Aeroflotova aviona uspela su da pobegnu. Airbus A320, oznake VP-BAC, napustio je Amsterdam u martu 2024, dok je VP-BET odleteo iz Minhena u junu 2024. nakon 834 dana i plaćenih 460.000 evra za parking. Oba su oslobođena jer je njihovo vlasništvo preneto na nerusku lizing kuću, čime su legalno mogli biti premešteni.
Sa ženevskim avionom VP-BOE situacija je znatno komplikovanija. Njime je upravljao Aeroflot, ali je bio u vlasništvu ruske državne lizing kompanije GTLK, i to preko njene podružnice GTLK Europe DAC sa sedištem u Dablinu.
U maju 2023. godine, Visoki sud u Irskoj stavio je tu podružnicu u likvidaciju, a likvidatorima iz firme Teneo povereno je upravljanje imovinom koja obuhvata otprilike 70 aviona i 19 plovila. Proces likvidacije je složen i procenjuje se da će potrajati još najmanje dve godine. Zbog toga se avion ne može brzo prodati, ne može da leti dok je pod švajcarskim sankcijama kao ruska imovina, a aerodrom ne može jednostavno da ga ukloni jer nije njegov vlasnik.
Zaglavljen je u slepoj ulici. Dodatnu komplikaciju predstavlja i činjenica, koju je otkrila švajcarska televizija RTS, da je avion u međuvremenu ilegalno preregistrovan u Rusiji, što ga čini još težim za bilo kakvu legalnu transakciju na međunarodnom tržištu.
Prizemljeni Airbus u Ženevi samo je najočigledniji međunarodni simbol duboke krize koja potresa rusko civilno vazduhoplovstvo od uvođenja sankcija. Ograničeni vazdušni prostor, hronični nedostatak rezervnih delova i smanjena flota aviona ozbiljno su ugrozili poslovanje ruskih kompanija.
Kako navodi Juronjuz, u svojoj analizi, ruske avio-kompanije od 2022. nabavljaju komponente putem takozvanog paralelnog uvoza, često po znatno višim cenama i sa povećanim rizikom, jer je reč o korišćenim delovima bez jasne istorije održavanja. U nekim slučajevima, avio-kompanije pribegavaju "kanibalizaciji", odnosno skidanju delova sa jednih aviona kako bi druge održale u letnom stanju.
Napori da se zapadni avioni Airbusa i Boeinga zamene domaćim modelima takođe napreduju veoma sporo. Iako ruska vazduhoplovna industrija beleži rast proizvodnje, taj rast je primarno podstaknut vojnim sektorom i proizvodnjom dronova. Od 120 civilnih aviona koji su planirani do 2035. godine, u poslednje tri godine završeno je samo trinaest.
Četiri i po zime na otvorenom, bez ikakvog održavanja, ostavile su dubok trag na nekada vrednoj mašini. Motori nikada nisu bili prekriveni zaštitnim pokrivkama, ostavljajući ih izloženim vlazi, prašini i promenama temperature. Prema nekim izveštajima, gorivo sipano 27. februara 2022. još uvek se nalazi u rezervoarima, a navodno je u avionu ostala i hrana sa otkazanog leta, što je moglo da privuče glodare.
Svaki prizemljeni avion zahteva strogi protokol održavanja kako bi ostao u letnom stanju. Potrebno je prekriti sve otvore, podmazivati motore i štititi ih od vlage, redovno rotirati točkove kako se ne bi deformisali pod težinom i povremeno sprovoditi testiranja ključnih sistema.
Ništa od toga nije učinjeno. Švajcarski Savezni ured za civilno vazduhoplovstvo (OFAC) potvrdio je da avion "više ne ispunjava uslove za let". Procenjuje se da bi troškovi njegovog dovođenja u letno stanje iznosili između **osam i deset miliona švajcarskih franaka**, dok je vrednost aviona na dan sletanja bila oko dvadeset miliona. Ta računica svakim danom postaje sve nepovoljnija. Gotovo je sigurno da ovaj Airbus više nikada neće poleteti sa ženevske piste. Njegova najizglednija budućnost je prodaja u delove ili sečenje u staro gvožđe.
Napušteni avioni
Napušteni avioni koji godinama trunu na međunarodnim aerodromima češći su prizor nego što se misli. Najčešći razlog je finansijski slom vlasnika. Na zatvorenom aerodromu u Nikoziji od turske invazije 1974. stoji Hoker Sidli Trajdent avio-kompanije Sajprus ervejs, izbeljen od sunca i izbušen gelerima.
U Kuala Lumpuru su tri teretna Boeinga 747 stajala toliko dugo da je uprava aerodroma 2015. morala da objavi oglas u novinama tražeći vlasnika. U Stokholmu je jedan Boeing 747 nakon bankrota prevoznika pretvoren u hostel, ali je i taj posao propao, ostavljajući avion ponovo na brigu aerodromu.
BONUS VIDEO:
(Express/MONDO)
