- Birači u Nemačkoj glasaju na pokrajinskim izborima u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i Berlinu, koji bi mogli da pojačaju pritisak na kancelara Fridriha Merca. AfD očekuje potvrdu snažnog rasta, iako joj ankete ne daju novu pobedu.
- U Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji SPD vodi sa 37 odsto, ispred AfD-a sa 36, dok CDU-u preti najgori rezultat u istoriji i moguć ulazak ispod praga.
- U Berlinu Levica vodi sa 22 odsto, CDU ima 20, a AfD 18, dok je glavna tema kampanje pristupačnost stanovanja.
Birači u Nemačkoj danas glasaju na pokrajinskim izborima u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i Berlinu, čiji bi rezultati mogli dodatno da oslabe kancelara Fridriha Merca i potvrde veliki rast krajnje desne Alternative za Nemačku.
Nemci u nedelju izlaze na birališta na dvoje pokrajinskih izbora koji bi mogli da stvore dodatni pritisak na kancelara Fridriha Merca, čija je politička budućnost dovedena u pitanje nakon uspeha krajnje desnice na još jednom regionalnom glasanju početkom septembra.
Izbori se održavaju u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, pretežno ruralnoj pokrajini na prostoru nekadašnje Istočne Nemačke, kao i u glavnom gradu Berlinu. Glasanje sledi nakon izbora održanih 6. septembra u Saksoniji-Anhaltu, gde je krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) bila nadomak retkog uspeha - osvajanja apsolutne većine.
Pokrajinski izbori obično ne privlače mnogo pažnje izvan Nemačke, ali je uspeh AfD-a u Saksoniji-Anhaltu izazvao politički potres širom Evrope. Ta stranka rezultat vidi kao prvi korak ka pobedi na saveznim izborima koji bi trebalo da budu održani 2029. godine.
Za nešto više od deset godina AfD se od marginalnog evroskeptičnog pokreta pretvorio u najpopularniju stranku u Nemačkoj. Zalaže se za oštrije mere i deportovanje stranaca koji nemaju pravo boravka u zemlji, obnavljanje energetskih veza sa Rusijom i izlazak Nemačke iz evrozone.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da AfD verovatno neće ponoviti pobedu iz Saksonije-Anhalta ni na jednim od današnjih izbora. Ipak, očekuje se da će rezultati potvrditi ogroman napredak koji je ostvario poslednjih godina i otvoriti nova pitanja o takozvanoj strategiji "zaštitnog zida", prema kojoj ostale vodeće stranke odbijaju da sa njim formiraju koalicije.
Mercu podrška pala na svega 14 odsto
Za Merca, čija je podrška prema najnovijim anketama pala na svega 14 odsto, prethodni izborni rezultat predstavlja još jedan u nizu udaraca. Zbog toga i u njegovoj konzervativnoj Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) raste sumnja u to da li može da nastavi da predvodi stranku i vladu.
CDU-u u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji preti najgori izborni rezultat u istoriji. Najnovije istraživanje instituta Forschungsgruppe Wahlen, objavljeno u petak, daje toj stranci svega šest odsto glasova, zbog čega postoji opasnost da ne pređe izborni prag za ulazak u pokrajinski parlament.
Merc je prošle godine izabran uz obećanje da će sprovesti ambiciozne reforme i ponovo pokrenuti nemačku ekonomiju, koja se nalazi u stagnaciji. Međutim, nije uspeo da pridobije nepoverljive birače, dok su nezadovoljstvo dodatno podstakle nepopularne reforme penzionog, poreskog i zdravstvenog sistema, kao i niz njegovih gafova i grešaka u komunikaciji.
Visoki funkcioneri CDU-a za sada su stali uz njega, svesni da bi smena kancelara bila teška zbog ustavnih ograničenja, ali i da bi se svaki njegov naslednik suočio sa istim dubokim ekonomskim problemima.
Nezadovoljstvo njegovom vladom obeležilo je kampanje i u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i u Berlinu, gde su birači najviše zabrinuti zbog naglog rasta cena energenata i stanovanja.
Rast cena goriva razbesneo birače
Veliki rast cena goriva naročito je pogodio stanovnike Meklenburga-Zapadne Pomeranije, gde mnogi zavise od automobila. Zbog toga je Merc bio pod pritiskom da sa koalicionim partnerima iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) dogovori mere pomoći.
On je u petak predstavio paket mera koji uključuje smanjenje poreza na benzin i dizel.
Izborna trka u ovoj ruralnoj pokrajini postala je neizvesnija tokom poslednjih nedelja, pošto je SPD svoju kampanju zasnovao na popularnosti pokrajinske premijerke Manuele Švezig.
Anketa instituta Wahlen pokazala je da je SPD, prvi put posle više meseci, pretekao AfD. Socijaldemokratama je izmerena podrška od 37 odsto, dok AfD ima 36 odsto, preneo je Rojters.
Krajnje leva Levica ima devet odsto, dok su Zeleni sa pet odsto tačno na granici izbornog praga. Obe stranke mogle bi da budu potencijalni koalicioni partneri Manueli Švezig.
Neizvesna borba i za Berlin
U Berlinu je Levica prema istraživanju pretekla CDU, čime je ugrožena kontrola konzervativaca nad funkcijom gradonačelnika. Kampanjom u nemačkoj prestonici dominiralo je pitanje pristupačnosti stanovanja.
AfD je ostvario veliki rast čak i u liberalnom Berlinu i probio se na treće mesto.
Prema poslednjoj anketi, Levica ima 22 odsto podrške, CDU 20, AfD 18, Zeleni 15, a SPD 12 odsto.
Krajnje levi Savez Sare Vagenkneht (BSW), jedina stranka koja je navela da bi možda pristala na saradnju sa AfD-om, nalazi se ispod izbornog praga sa četiri odsto podrške.
BONUS VIDEO:
