Zemlja izlazećeg sunca oborila rekord po broju stogodišnjaka: Iza svega se krije ozbiljna demografska kriza

U Japanu sada živi više od 100.000 ljudi koji imaju najmanje 100 godina, čime je ta zemlja dostigla novi rekord u dugovečnosti usred sve ozbiljnije demografske krize.

Ipak, iza razloga za slavlje krije se ozbiljna neravnoteža. Broj starijih stanovnika Japana nastavlja da raste, dok je broj rođenih na istorijskom minimumu. Zbog toga sve manji broj radnika mora da finansira rastuće troškove penzija, zdravstva i brige o starijima.

Koliko brzo stari Japan?

Japan ima jedno od najstarijih stanovništava na svetu, a gotovo tri od deset stanovnika sada imaju najmanje 65 godina. Predviđa se da će njihov udeo do 2070. godine dostići skoro 40 odsto ukupne populacije.

Prema podacima japanske vlade, prošle godine je u toj zemlji živelo više od 800.000 ljudi starijih od 95 godina, dok je rođeno svega 700.000 beba.

Broj stanovnika zato opada sve brže. Preliminarni rezultati popisa pokazuju da je 2025. godine broj stanovnika bio manji nego pet godina ranije u čak 45 od ukupno 47 japanskih prefektura. Rast su zabeležili samo Tokio i Okinava.

Stanovništvo Japana dostiglo je vrhunac 2008. godine, kada je zemlja imala oko 128 miliona ljudi. Nacionalni institut za istraživanje stanovništva i socijalne sigurnosti predviđa da će taj broj do 2070. pasti na 87 miliona, što predstavlja smanjenje od približno 30 odsto, piše Al Džazira.

Zašto u Japanu ima toliko stogodišnjaka?

Ne postoji samo jedno objašnjenje za dugovečnost Japanaca, ali istraživači ukazuju na kombinaciju ishrane, fizičke aktivnosti i dostupne zdravstvene zaštite.

Tradicionalna japanska ishrana sadrži mnogo ribe, povrća i pirinča, a relativno malo zasićenih masti. Stopa gojaznosti takođe je znatno niža nego u mnogim zapadnim zemljama.

Važnu ulogu mogu da imaju i svakodnevne navike. Mnogi stanovnici, uključujući i starije, redovno pešače, voze bicikl i koriste javni prevoz, dok je grupno vežbanje veoma rasprostranjeno.

Japanski sistem univerzalnog zdravstvenog osiguranja omogućava širok pristup lečenju i lekovima po relativno niskim cenama u poređenju sa zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država.

Zašto je dugovečnost postala problem?

Duži životni vek predstavlja veliki uspeh, ali se u Japanu istovremeno beleži jedna od najnižih stopa nataliteta na svetu.

Ukupna stopa fertiliteta, odnosno prosečan broj dece koje bi žena trebalo da rodi tokom života, pala je 2025. godine na rekordno niskih 1,14. Za održavanje stabilnog broja stanovnika bez oslanjanja na imigraciju uglavnom je potrebna stopa od približno 2,1.

Kako stanovništvo stari, sve veći broj penzionera, kojima je često potrebna dodatna zdravstvena i socijalna nega, izdržava sve manji broj radno sposobnih ljudi. Takva neravnoteža vremenom prerasta u ozbiljan ekonomski problem.

Japan je uveo dečje dodatke, subvencionisano čuvanje dece, programe roditeljskog odsustva i druge podsticaje kako bi ohrabrio parove da imaju decu. Nijedna od tih mera, međutim, još nije uspela da preokrene dugoročni pad nataliteta.

Društveni naučnici upozoravaju i da sve manje Japanaca stupa u brak, kao i da se oni koji to učine venčavaju kasnije, kada su im manje šanse da dobiju decu. Mnogi mladi zabrinuti su zbog nesigurnih poslova, stagnacije zarada i dugog radnog vremena, što dodatno otežava zasnivanje porodice.

Veće učešće žena na tržištu rada nije uvek praćeno ravnopravnom podelom brige o deci i kućnih obaveza. Zbog toga je ženama posebno teško da usklade roditeljstvo i karijeru.

Premijerka Sanae Takaiči označila je pad broja stanovnika i nataliteta kao neke od najvećih nacionalnih izazova, dok japanski zvaničnici godinama upozoravaju da ovaj trend ugrožava ekonomske i društvene temelje zemlje.

Šta to znači za japansku ekonomiju?

Smanjenje broja radno sposobnih stanovnika znači da sve manje ljudi plaća porez na dohodak i doprinose za socijalno osiguranje, dok istovremeno rastu troškovi penzija, zdravstva i nege starijih.

Takva neravnoteža stvara sve veći pritisak na javne finansije, ali i na mlađe radnike koji sistem finansiraju svojim porezima i doprinosima.

Nedostatak radne snage već pogađa brojne sektore, od građevinarstva i poljoprivrede do saobraćaja, zdravstva i socijalne zaštite. Posebno težak problem imaju ruralna područja, iz kojih se mladi sele u gradove, ostavljajući sve starije zajednice sa manjkom radnika i sve slabijim javnim uslugama.

Imigracija bi mogla da ublaži nedostatak radne snage, a broj stranaca u Japanu raste poslednjih godina. Ipak, strani državljani čine tek oko tri odsto ukupnog stanovništva, dok predlozi za prihvatanje znatno većeg broja migranata ostaju politički osetljivo pitanje.

Stari li i ostatak sveta?

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je produžavanje očekivanog životnog veka jedno od najvećih dostignuća čovečanstva.

"Napredak u društvenom i ekonomskom razvoju, kao i u zdravstvu, smanjio je stopu smrtnosti, posebno među starijim ljudima. Većina ljudi sada može da očekuje da će živeti duže od 60 godina", saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.

Prosečan očekivani životni vek u svetu dostigao je 73,3 godine 2024, što je za 8,4 godine više nego 1995. godine. Očekuje se da će broj ljudi starijih od 60 godina porasti sa 1,1 milijarde u 2023. na 1,4 milijarde do 2030. godine.

Proces starenja stanovništva ipak je u nekim zemljama mnogo izraženiji nego u drugim. Prema istorijskim procenama Ujedinjenih nacija, medijalna starost stanovništva Japana 2023. godine iznosila je 49 godina.

Slede Italija sa medijalnom starošću od 47,5 godina, Portugal sa 46,2, Grčka sa 45,7 i Nemačka sa 45,1 godinom.

BONUS VIDEO: