Nemačku trese izborni zemljotres: Mercu se ljulja fotelja, stranka doživljava nikad veći debakl

Parlamentarni izbori održavaju se u dve države, Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji i u Berlinu (koji ima status savezne pokrajine), 20. septembra. Baš kao i pre dve nedelje u Saksoniji-Anhaltu, CDU predvođen nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i ovog vikenda se suočava sa ozbiljnim izbornim porazom.

Prema prognozama, iako je sasvim izvesno da će krajnje desničarska stranka u ove dve pokrajine ostati u opoziciji (za razliku od situacije u Saksoniji-Anhaltu), u poređenju sa rezultatima od pre pet godina i dalje može računati na znatno bolji učinak.

Međutim, glavno pitanje ovih izbora nije AfD, već nastup desnocentričnog, hrišćansko-demokratskog CDU-a. Kancelarova podobnost i ranije je dovođena u pitanje, iako je nakon izbora u Saksoniji-Anhaltu uspeo da sačuva poziciju i donekle stabilizuje svoj poljuljani položaj, posle još dva slaba izborna rezultata neće se naći u tako lakoj situaciji.

Članica predsedništva Junge Uniona (omladinskog krila CDU-a), Klara fon Natuzijus, već je na javnoj televiziji izjavila da, iako kancelar nije u potpunosti odgovoran za probleme vlade i CDU-a, on jeste njihov deo.

Dodatno je u istom intervjuu naglasila da stranka sa ovim kancelarom više ne može pobeđivati na izborima. Zbog toga će Merc i njegov tim iz Berlina sa velikom pažnjom pratiti rezultate i to ne samo zato što se jedni od izbora održavaju u samoj prestonici.

Merc se unapred priprema za kriznu komunikaciju

Proteklih nekoliko nedelja nisu se odvijale idealno za Fridriha Merca. Iako su Saksonija-Anhalt i uopšte nekadašnje pokrajine DDR-a u osnovi naklonjene AfD-u, Merc se našao u nezavidnom položaju.

Nakon što je posle saveznih izbora 2025. godine obećao udvostručenje podrške CDU-u i prepolovljavanje uticaja AfD-a, sve veći broj ljudi dovodi u pitanje da li je on uopšte prava osoba za funkciju kancelara.

Uprkos njegovim obećanjima, prisutni su potpuno suprotni trendovi: dok su u februaru 2025. godine unionalne stranke (CDU/CSU) imale 28,5 odsto glasova, a AfD 20,8 odsto, najnovija istraživanja pokazuju da je podrška Uniji pala ispod 20 odsto, dok je krajnja desnica porasla na 27-29 procenata. Štaviše, većina birača, pa i samih simpatizera CDU-a, izražava nezadovoljstvo kancelarom.

Ovo predstavlja samo kvantitativni dokaz javnog raspoloženja koje je i ranije bilo primetno. Pored izjave Klare fon Natuzijus, indikativan je i obiman uvodnik glavne urednice lista Špigl, objavljen nakon izlaznih anketa u Saksoniji-Anhaltu, u kom je detaljno obrazložila zašto Merc nije prava osoba za izazove koji stoje pred vladom i državom.

Merc je obećao da će popraviti greške u komunikaciji i korigovati neophodne, ali nepopularne predloge reformi. Pod pritiskom više pokrajina, pokazao je i spremnost da se savezna vlada pozabavi visokim cenama goriva, što je do tada odbijao uz obrazloženje da bi to previše opteretilo budžet uz malu stvarnu korist.

Ipak, ove mere ne rešavaju postojeće strateške i strukturne probleme: Merc i dalje nema dugoročnu, obuhvatnu viziju, niti konkretan plan za zaustavljanje rasta AfD-a. Čini se da odustaje od nepopularnih reformi penzionog i zdravstvenog sistema, čime žrtvuje njihovu dugoročnu održivost, koja je trenutno vrlo upitna.

Posle izbora u Saksoniji-Anhaltu donekle je stabilizovao svoj položaj, između ostalog i zahvaljujući otvorenom pismu podrške koje je potpisalo osam premijera pokrajina iz redova CDU-a među kojima i Hendrik Vist, premijer Severne Rajne-Vestfalije, koga mnogi pominju kao potencijalnog naslednika.

Ipak, Merc se i dalje nalazi na klimavom terenu, a nakon ovih izbora zahtevi za njegovu smenu mogli bi ponovo ojačati.

U Berlinu se hrišćanskim demokratama (unutar margine greške) prognozira tek treće mesto, iza krajnje levičarske stranke Die Linke i AfD-a, pa čak i u slučaju pobede teško da bi mogli formirati koaliciju.

S druge strane, u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji stranka bi prvi put u svojoj istoriji mogla ostvariti jednocifren rezultat na pokrajinskim izborima, dok su početkom godine imali preko 10 odsto, u poslednjoj anketi pred izbore pali su na svega šest procenata, što je samo jedan procentni poen iznad parlamentarnog cenzusa.

Kancelar je na kraju otkazao put u Njujork na Generalnu skupštinu UN, gde je trebalo da govori u sredu, kako bi ostao u Berlinu i lično upravljao postizbornom komunikacijom.

Pored toga, sazvao je sednicu predsedništva CDU-a za nedelju popodne (pre zatvaranja birališta) u pokušaju da ih uveri da ima plan za budućnost, ali i da preduhitri eventualne zahteve za promenu na čelu stranke pre objave zvaničnih rezultata, što bi rukovodstvo CDU-a zateklo nespremno i bez spremnog kandidata za kancelara.

Levičarska koalicija na pomolu u obe pokrajine

Kao što je već napomenuto, AfD ni na jednim od ovih izbora nema realne šanse za formiranje vlasti. Iako će zabeležiti znatno bolji rezultat u odnosu na period od pre pet godina, takozvani "zaštitni zid" (sanitarni kordon), koji u Evropskom parlamentu postoji samo na papiru, a u nemačkim opštinama odavno puca u Berlinu i Šverinu i dalje čvrsto stoji.

Prema anketama javnog mnjenja, u Berlinu se AfD bori za prvo mesto sa strankom Die Linke (AfD ima 18-20%, Die Linke 20-23%), dok je u Meklenburgu izjednačen sa SPD-om (37% naprema 36%). Stranci ujedno pogoduje i efekat zamajca nakon pobede u Saksoniji-Anhaltu.

Ukoliko Zeleni pređu cenzus u Meklenburgu, u Berlinu i Šverinu bi mogla da se formira takozvana "crveno-crveno-zelena" koalicija (SPD-Die Linke-Zeleni), s tim što bi Die Linke predvodio vlast u glavnom gradu, a SPD u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji.

Dok je u Berlinu glavna izborna tema rešavanje stambenog pitanja, gde Die Linke obećava eksproprijaciju praznih stanova i njihovo pretvaranje u opštinske socijalne stanove, u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji Manuela Švezig (SPD), koja pokrajinom vlada od 2017. godine, vodi kampanju sa porukom da je upravo ona ta koja može zaustaviti dalji uspon AfD-a.

Vaše mišljenje nam je važno . ostavite omentar, nije potrebna registracija!

BONUS VIDEO: