- Analiza karbonata u rimskom akvaduktu u Nimu pokazala je da je sistem proširen u 1. veku i da je radio oko 300 godina.
- Do sredine 3. veka akvadukt je propadao, a snabdevanje vodom je prestalo, verovatno zbog naglog pada stanovništva tokom Kiprijanove kuge.
Francuski grad Nim (Nîmes) dobio je ime po drevnom keltskom božanstvu vode, Nemaususu. Iako je reč vremenom skraćena i modifikovana, možda je i prikladno to što se arheolozi sada okreću drevnim sistemima za vodu kako bi rasvetlili istoriju ovog grada. Analizom naslaga karbonata u rimskom akvaduktu u Nimu, istraživači su pokazali da je sistem verovatno proširen tokom prvog veka nove ere, moguće kao odgovor na izazovne klimatske uslove, a da je u potpunosti prestao da funkcioniše do sredine trećeg veka – potencijalno kao rezultat naglog pada broja stanovnika usled Kiprijanove kuge.
"Naslage karbonata dokumentuju ljudske intervencije u rasponu od oko 300 godina tokom perioda Paks Romane (Pax Romana) i pružaju uvid u društvene nemire", izjavila je Gul Surmelihindi sa nemačkog Univerziteta "Johanes Gutenberg" u Majncu, piše magazin Discover.
Analiza naslaga karbonata u drevnom akvaduktu
Pisani tragovi mogu biti nepotpuni, posebno tokom perioda političkih i društvenih nemira. U takvim slučajevima, arheolozi i istoričari se oslanjaju na fizičke izvore. Istraživači su u ovom slučaju proučavali naslage karbonata u gradskom akvaduktu dugom 50 kilometara. To je timu omogućilo da zaključi kako se njegova funkcija menjala tokom 360 godina nakon izgradnje (oko 50. godine n.e.) – i, posledično, da spekulišu o sudbini stanovnika Nima.
Da bi to postigli, Surmelihindi i njene kolege prikupili su uzorke karbonata sa deset različitih delova akvadukta. Zatim su ih podelili na dva dela: jedna polovina je sečena na tanke preseke za mikroskopiju u prolaznoj svetlosti, dok je druga podvrgnuta analizama stabilnih izotopa kiseonika i ugljenika.
Uzorci su pokazali jasne obrasce, slične godovima na drveću, nastale zbog varijacija u temperaturi i protoku vode, otkrivajući promene u korišćenju i održavanju akvadukta tokom vremena.
Praćenje uspona i pada Nima
Nim je postao rimska kolonija 42. godine p.n.e. i u početku je napredovao pod novim vladarima. Podigli su hramove, izgradili amfiteatar i veliki akvadukt kako bi vodu iz obližnjeg izvora doveli u grad za piće i kupanje.
Prve modifikacije na akvaduktu idu u prilog slici o prosperitetnom gradu. Promene u karbonatu 11 godina nakon postavljanja sugerišu da je uveden novi izvor vode. Istraživači veruju da su modifikacije možda bile rezultat sušnog perioda, s obzirom na to da sastav uzorka ukazuje na period sa malo padavina u godinama koje su prethodile.
Sledeća velika promena dogodila se oko 150. godine n.e. Tim je primetio da su taloženi slojevi karbonata postali znatno tanji, što sugeriše da je nivo vode značajno opao.
To je možda bila posledica curenja usled pomeranja tla – grad leži na zoni raseda Nim – ali istraživači sugerišu da je verovatnije objašnjenje namerno preusmeravanje vode. Prema rečima Surmelihindi, čak polovina vode se koristila za navodnjavanje okolnih polja. Ipak, čini se da to nije imalo značajan štetan uticaj na sam grad.
Šta se desilo sa stanovništvom Nima?
Do sredine trećeg veka, stanje akvadukta se očigledno pogoršalo. Karbonat je porozniji i sadrži glinu i pesak, što ukazuje na pad kvaliteta vode, a možda i samog grada.
"U mnogim delovima Rimskog carstva vladala su velika ekonomska i politička previranja", objašnjava Surmelihindi. "Naslage karbonata otkrivaju da se stanje u gradu pogoršavalo."
Do približno 270. godine n.e., čini se da je snabdevanje Nima vodom u potpunosti prestalo. Tim navodi da se taloženje karbonata u uzorcima prikupljenim blizu grada u tom trenutku završava, dok se nastavlja u uzorcima sa udaljenijih lokacija, što sugeriše da su vlasnici seoskih imanja i dalje koristili akvadukt.
"Rezultati sugerišu da se nešto dogodilo stanovništvu Nima", navodi Surmelihindi.
Šta je to moglo biti? Za sada, objašnjenja ostaju na nivou nagađanja, ali Surmelihindi ukazuje na razornu pandemiju koja je pogodila Rimsko carstvo tokom trećeg veka.
"Moguće je da je Kiprijanova kuga, koja je prvenstveno dokumentovana u severnoj Africi, pa čak i u Rimu gde je odnela mnoge živote, takođe predstavljala problem u južnoj Francuskoj", dodala je Surmelihindi.
BONUS VIDEO:
