- Britanski general ser Džon Stringer upozorio je da Putin postaje neoprezniji i spremniji na rizik, uz pokušaje da podeli NATO i isprovocira Alijansu.
- Posebno je ukazao na incidente sa ruskim dronovima u vazdušnom prostoru članica NATO-a, uz ocenu da je granica između slučajnog i namernog vrlo tanka.
Ruski predsednik Vladimir Putin postaje sve spremniji da prihvati rizike dok se rat u Ukrajini nastavlja i pokušava da unese podele među zapadne saveznike, upozorio je jedan od najviših vojnih komandanata NATO-a.
Britanski vazduhoplovni maršal ser Džon Stringer, zamenik vrhovnog savezničkog komandanta NATO-a za Evropu, govorio je za Asošiejted pres na bezbednosnoj konferenciji u Talinu u Estoniji.
Stringer je rekao da Putin postaje "sve neoprezniji, opasniji i spremniji da prihvati rizik" i upozorio članice NATO-a da moraju biti svesne izrazito napetog bezbednosnog okruženja. Prema njegovim rečima, Moskva bi želela da isprovocira Alijansu na preteranu reakciju.
"Granica između slučajnog i namernog vrlo je tanka"
Posebno se osvrnuo na incidente u kojima ruski dronovi ulaze u vazdušni prostor država NATO-a. Deo takvih slučajeva može biti posledica ometanja GPS-a i drugih sistema elektronskog ratovanja, ali Stringer upozorava da je granica između slučajnog i namernog "vrlo tanka".
Rusija bi, rekao je, takve aktivnosti mogla dodatno da pojača. Naglasio je, međutim, da mogućnost eskalacije ne znači da je Moskva već donela odluku o direktnom napadu na NATO.
Upravo oko toga među zapadnim zvaničnicima postoje različite procene. Poljski premijer Donald Tusk prošle nedelje je upozorio da bi Rusija mogla namerno da pošalje dronove ili projektile na teritoriju članica NATO-a, a potom da tvrdi da je reč o nesreći. Francuski predsednik Emanuel Makron zatražio je od svoje vlade plan jačanja zaštite kritične infrastrukture od mogućih napada dronovima i sajber napada.
Amerikanci: Putin ne želi rat sa NATO-om
Drugi zapadni zvaničnici ipak pozivaju na oprez pri proceni ruskih namera.
Američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker rekao je AP-u da ne smatra da Putin želi sukob sa NATO-om. Prema njegovoj proceni, deo ulazaka dronova u vazdušni prostor Rumunije i Poljske posledica je elektronskog ratovanja i nije bio nameran, dok ruske hibridne aktivnosti poput sabotaža smatra znatno ozbiljnijim problemom. I on je upozorio da saveznici ne bi trebalo da reaguju nepromišljeno.
Letonski predsednik Edgars Rinkevičs takođe je rekao da trenutno nema znakova gomilanja ruskih snaga uz granice baltičkih država i da zbog angažmana ruske vojske u Ukrajini ne smatra izglednim neposredan konvencionalni napad na NATO. Slično je ocenio estonski premijer Kristen Mihal, koji direktan vojni napad na Evropu trenutno smatra malo verovatnim zbog odvraćajuće snage NATO-a i činjenice da su ruske snage vezane za rat u Ukrajini.
Sabotaže, požari i sajber napadi
Istovremeno raste broj aktivnosti koje zapadne države pripisuju Rusiji ili osobama povezanim sa ruskim obaveštajnim službama. AP navodi slučajeve sabotaža, podmetanja požara, sajber napada, propagandnih operacija i drugih pokušaja destabilizacije širom Evrope.
NATO zvanično navodi da značajni sajber ili drugi hibridni napadi u određenim okolnostima mogu dostići nivo oružanog napada i dovesti do razmatranja aktiviranja člana 5. Severnoatlantskog sporazuma. Taj član propisuje da se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve članice Alijanse. Odluka o tome da li postoji takav napad donosi se za svaki slučaj posebno.
Stringer smatra da Putin različitim potezima pokušava da stvori nesuglasice među članicama NATO-a i oslabi njihovu podršku Ukrajini. NATO je i na samitu u Ankari u julu ponovo Rusiju označio kao dugoročnu pretnju evroatlantskoj bezbednosti i potvrdio obavezu kolektivne odbrane.
BONUS VIDEO:
