- Na ostrvu Redonda uklonjeno je oko 6.000 pacova i 60 divljih koza, što je zaustavilo propadanje staništa.
- Vegetacija je porasla za više od 2.000 odsto, a vratilo se i 15 vrsta kopnenih ptica.
Decenije uništavanja pretvorile su ovo mesto, duže od kilometar i po, u sivu i ogoljenu stenu koja se polako odbranjivala i rušila u more. Međutim, tamo se dogodilo jedno od najvećih ekoloških čuda modernog doba: priroda se u potpunosti obnovila, i to bez ijedne posađene biljke.
Ekolozi nisu reintrodukovali nijednu životinjsku vrstu niti su posadili ijedan novi izdanak. Njihov jedini zadatak bio je da uklone uzrok katastrofe — oko šezdeset podivljalih koza i blizu 6.000 crnih pacova. Efekat ove akcije bio je zapanjujući, piše CNN.
Od tada do danas, vegetacija na ostrvu skočila je za više od 2.000 odsto, na stene se vratilo petnaest vrsta kopnenih ptica, dok je populacija retkog crnog guštera, koji ne živi nigde drugde na planeti, porasla čak trinaest puta.
Ostrvo koje je uništilo "belo zlato"
Kristifor Kolumbo ugledao je Redondu još 1493. godine, ali na njene strme litice niko nije kročio narednih dvesta godina. Ono što je konačno privuklo ljude u 19. veku bili su milioni morskih ptica, odnosno njihov izmet — gvano. Ovi prirodni slojevi, nazvani "belo zlato", masovno su se koristili kao vrhunsko đubrivo i ključni sastojak u proizvodnji baruta. Na vrhuncu eksploatacije, sa ostrva se godišnje izvlačilo i do 4.000 tona gvana.
Rudarska aktivnost potpuno je obustavljena izbijanjem Prvog svetskog rata. Ljudi su napustili ostrvo, ali iza njih su ostale životinje koje su doneli sa sobom. Koze su proždrljivo jele sve što bi izbilo iz zemlje, dok su crni pacovi nemilosrdno napadali ptičija jaja, mladunce i lokalne guštere.
Bez korenja biljaka koje bi držalo zemlju, stene i tlo počeli su da klize u Karipsko more, gušeći koralne grebene i morsko dno. Ptice su prestale da se gnezde, a na kraju su i same koze počele da umiru od gladi, pa su njihovi kosturi prekrivali ogoljeni kamen.
Evakuacija koza iz vazduha i dva meseca u kampu sa pacovima
Svesna da je ostrvo na ivici potpune propasti, vlada Antigve i Barbude je 2016. godine lansirala obiman projekat restauracije u saradnji sa lokalnom organizacijom "Environmental Awareness Group" i međunarodnim nevladinim organizacijama, među kojima je i "Fauna & Flora".
Prvi korak bio je izuzetno zahtevan: ekolozi su morali ručno da hvataju koze na izuzetno strmim liticama, a potom su ih helikopterima prebacivali na bezbedno, na susednu Antigvu.
Nakon toga usledila je borba sa pacovima. Stručni tim je dva meseca neprekidno kampovao na pustim stenama Redonde, postavljajući otrovne mamce u svaku pukotinu i pećinu. Tokom prvih noći, istraživači su slušali hiljade glodara kako trče oko njihovih šatora. Upornost se isplatila — 2018. godine Redonda je zvanično proglašena ostrvom bez pacova, i taj status je uspešno sačuvan do danas.
Danas je Redonda ponovo zeleni karipski raj. Slučaj ovog ostrva postao je globalni primer kako priroda poseduje neverovatnu moć samoisceljenja, pod uslovom da joj ljudi pomognu tako što će ukloniti invazivne vrste koje su sami doneli.
BONUS VIDEO:
