- Gardijanova istraga povezuje rast krijumčarenja kokaina u Evropu sa širenjem latinoameričkih kriminalnih mreža i njihovim vezama sa lokalnim mafijama.
- Karteli i frakcije iz više zemalja aktivni su u najmanje 12 evropskih država, a zaplenjeni kokain je od 2014. do 2024. porastao za 471%.
Četvoromesečna istraga lista Gardijan otkrila je da je nagli porast krijumčarenja kokaina u Evropu direktno povezan sa sve većim prisustvom latinoameričkih kriminalnih mreža u Evropi, gde su uspostavile bliske veze sa lokalnim mafijaškim organizacijama.
Istraga, zasnovana na bazama podataka, informacijama policijskih i obaveštajnih agencija, kao i na razgovorima sa sudijama, tužiocima i stručnjacima iz osam zemalja, pokazuje da su karteli i frakcije iz Kolumbije, Brazila, Ekvadora, Venecuele, Meksika i SAD aktivni u najmanje 12 evropskih zemalja. Između 2014. i 2024. godine zabeležen je porast zaplenjene količine kokaina od 471%, a demontirano je i više lokalnih laboratorija za preradu derivata ove droge, piše Gardijan.
Ova brojka bi mogla biti i veća, jer obuhvata isključivo grupe zvanično identifikovane u Evropi kroz policijske akcije, međunarodne istrage i sudske postupke u toku koji uključuju posrednike, aktivne članove, ćelije ili operativne mreže. Ne obuhvata bande koje nemaju fizičko prisustvo u Evropi, a koje sarađuju u okviru zajedničkih poslova sa evropskim mafijama.
Među identifikovanim grupama nalaze se meksički kartel Sinaloa i kartel Novageneracija Haliska (CJNG); klan Del Golfo (Clan del Golfo), kao i gerilske organizacije ELN i disidentske frakcije FARK-a u Kolumbiji; brazilski Primejro komando da kapital (PCC – Prva komanda prestonice) i Komando vermiljo (CV – Crvena komanda); venecuelanski Tren de Aragva (Tren de Aragua); kao i bande potekle iz SAD, Barrio 18 i MS-13, koje su takođe rasprostranjene u Salvadoru, Hondurasu, Gvatemali i, u manjoj meri, u Meksiku.
Ove organizacije su izgradile znatnije prisustvo u Španiji, Portugaliji, Holandiji, Belgiji i Francuskoj, dok su njihove aktivnosti zabeležene i u Nemačkoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Slovačkoj. Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) na ovu listu uvrštava i Bugarsku.
Danijel Brombajer, politikolog i direktor Evropske opservatorije pri GI-TOC-u, izjavio je: "Dešava se nešto novo kada je reč o prisustvu latinoameričkih grupa na prostorima gde ranije nije postojala nikakva infrastruktura. Ovaj fenomen više nije ograničen samo na tradicionalne ulazne zemlje. Nedavne policijske operacije otkrile su laboratorije za metamfetamin pod vođstvom Meksikanaca na jugu Francuske, severoistoku Poljske i u Brandenburgu, južno od Berlina. Latinoameričke grupe se takođe pojavljuju u Rumuniji i Bugarskoj duž balkanske rute."
Nacionalne vlasti i stručnjaci iz Latinske Amerike ukazuju na to da bi spisak mogao biti još duži. Neobjavljeni izveštaj javnog tužilaštva u Sao Paulu, delimično zasnovan na podacima brazilske obaveštajne agencije (Abin), u koji je Gardijan imao uvid, pokazuje, na primer, da PCC, danas najveća kriminalna grupa u Brazilu, deluje u 16 evropskih zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Irsku, Island, Srbiju, Švedsku, Švajcarsku i Tursku.
Sumnja da latinoamerički karteli i frakcije pokušavaju da se učvrste u Evropi nije nova. Najmanje od 1980-ih, kolumbijske kriminalne organizacije poput kartela Kali i Medeljin imale su uporišta u španskim regijama kao što je Galicija. Izveštaj Evropola je još 2013. godine upozorio na njihov uspon, ali ono čemu vlasti danas svedoče na sasvim je drugom nivou.
U ovogodišnjem izveštaju Evropola navodi se da su se "latinoameričke MTCN [najopasnije kriminalne mreže] takođe nastanile u EU, odakle rukovode operacijama koje pogađaju Uniju. To se posebno odnosi na mobilne kriminalne mreže umešane u organizovani imovinski kriminal."
Interpol, na čijem je čelu zvaničnik brazilske federalne policije Valdesi Urkiza, kontaktiran je, ali nije dao komentar.
U Kolumbiji se proizvodi više kokaina nego u eri Pabla Eskobara
Problem je postao vidljiviji tokom protekle decenije. Proizvodnja droge u Latinskoj Americi u tom periodu povećala se približno četiri puta, dostigavši rekord od oko 4.100 tona u 2024. godini. Ovo dolazi nakon rasta od čak 35% na početku decenije. U Kolumbiji se danas proizvodi više kokaina nego u eri zloglasnog narko-bosa Pabla Eskobara. Gotovo sav svetski kokain i mnoge srodne supstance potiču iz Latinske Amerike, pre svega iz Kolumbije.
Viktor Manuel Sančez Valdes, profesor na Autonomnom univerzitetu u Koavili u Meksiku i stručnjak za organizovani kriminal, kaže: "Glavni akteri su kartel Sinaloa i kartel Halisko [CJNG] u Meksiku; Komando vermiljo i PCC u Brazilu; Klan del Golfo i različite frakcije kolumbijskog FARK-a; Los Lobos i Los Čoneros u Ekvadoru; kao i Tren de Aragva u Venecueli."
On smatra da je latinoameričko prisustvo u Evropi još rasprostranjenije nego što se obično misli.
"Kartel Sinaloa i CJNG prisutni su u više od 20 evropskih zemalja. Naravno, to ne znači da oni dominiraju ili da imaju velike ćelije", ističe on. "Oni su pre svega poslovni izaslanici."
Južna Amerika ostaje glavno proizvodno čvorište
U Svetskom izveštaju o drogama Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC) za 2026. godinu navodi se da je globalna proizvodnja kokaina u 2024. iznosila između 3.800 i 4.700 tona – više od četiri puta više u poređenju sa 2014. godinom. Južna Amerika ostaje glavno proizvodno čvorište, gde je uzgoj koke tokom protekle decenije pokrio rekordnih 385.000 hektara – što je trostruko više u odnosu na podatke iz 2014.
Evropa se profilisala kao ključno tržište jer kriminalnim organizacijama nudi veće profitne marže u poređenju sa SAD. Od početka decenije, evropska policija je zaplenila više droge od američkih službi, a podaci ukazuju na to da na Evropu sada otpada oko četvrtine globalne potrošnje.
Evropol je nedavno objavio da je od 731 najopasnije kriminalne mreže (MTCN) koje deluju širom Evrope, njih 149 povezano sa latinoameričkim organizacijama. Među njima, 67 ima latinoameričke članove, dok se 22 sastoje pretežno od Latinoamerikanaca.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
