- Krompir se ne jede u svim zemljama: u delovima Afrike, kao i u Južnoj Koreji, Kini i Japanu, koriste se druge namirnice i priloge.
- U Srbiju ga je oko 1806. doneo Dositej Obradović iz Zemuna, a narod ga je u početku dočekao s nepoverenjem.
- U Banat i Bačku krompir su ranije, oko 1759. godine, doneli Nemci.
Krompir zauzima počasno mesto u našoj ishrani. Pržen, kuvan, pečen, u supi, pa čak i kao salata. Veoma je teško pronaći adekvatnu zamenu za tako univerzalno i ukusno povrće.
Ali postoje zemlje u kojima ga uopšte ne jedu. U afričkim zemljama, Južnoj Koreji, Kini i Japanu imaju alternativu, piše Radiotrek.
Afrikanci, a posebno Egipćani, oslanjaju se na plavi patlidžan i paradajz. A pire češće prave od kukuruza.
Kinezi uglavnom smatraju krompir hranom za siromašne. Uglavnom pripremaju kupus, rotkvice i šargarepu.
A Japanci vole batat (slatki krompir) i dajkon (japansku belu rotkvu).
Ko je doneo krompir u Srbiju?
Krompir je u Srbiju doneo prosvetitelj i prvi ministar prosvete Dositej Obradović.
Dositej je doneo prve količine krompira (krtole) u Karađorđevu ustaničku Srbiju iz Zemuna oko 1806. godine. Narod i pojedini zvaničnici sumnjičavo su dočekali novu namirnicu, nazivajući je "đavoljim semenom" ili "đavoljom biljkom" koja navodno izaziva bolesti.
Dositej je morao lično da pojede bareni krompir pred drugima kako bi razbio strah i pokazao da je odličan lek protiv gladi i siromaštva.
U krajeve poput Banata i Bačke krompir su nešto ranije, oko 1759. godine, doneli Nemci.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
