Zahvaljujući zajedničkoj valuti bruto nacionalni proizvod zemlja koje imaju evro kao valutu je 2010. povećan za 332 milijarde.
Zemlje evrozone imale su i nadalje imaju, uprkos finansijskoj krizi, velike koristi od evra, navodi se u studiji konsultantske kompanije MekKinsi (MacKinsey) čije rezultate prenose nemački mediji i naglašava da je ta suma činila pretprošle godine 3,6 odsto BDP-a 17 država evro-zone.
Kako je ukazao šef ove kompanije za Nemačku, Frank Matern, samo u Nemačkoj je bruto društveni proizvod uvećan zahvaljujući pozitivnom efektu evra za 165 milijardi, što čini 6,4 odsto.
Još više su od evra profitirale Austrija i Finska, gde je zajednička valuta BDP-u 2010. doprinela sa 7,8 odsto, odnosno 6,7 odsto.
Pozitivan efekat evra sastoji se, navode autori studije, iz intenzivnije trgovinske razmene koja je moguća zahvaljujući zajedničkoj valuti, nižih kamatnih troškova i ukidanja tehničkih troškova, na primer onih za osiguranje od deviznih rizika.
U studiji se ističe i da se nikako ne može reći da su privredno moćne zemlje od evra profitirale na teret slabijih privreda.
Od zajedničke valute koristi su imale su čak i zemlje koje je teško pogodila dužnička kriza, kao što su Grčka i Portugalija. Bez evra bi njihov BDP 2010. bio još niži.
Zato je, kako je ocenio Matern, "u interesu svih zemalja evro-zone da odbrane zajedničku valutu".
Strategiju savezne kancelarke Angele Merkel za prevazilaženje krize nazvao je "uprkos krizi, ispravnom". Jer, prema proračunima MekKinsija, kombinacija budžetske discipline i strukturnih reformi vodi do većeg rasta i manjeg zaduženja na bolji način nego bilo koja druga kombinacija mera.
(Beta)
Kako je ukazao šef ove kompanije za Nemačku, Frank Matern, samo u Nemačkoj je bruto društveni proizvod uvećan zahvaljujući pozitivnom efektu evra za 165 milijardi, što čini 6,4 odsto.
Još više su od evra profitirale Austrija i Finska, gde je zajednička valuta BDP-u 2010. doprinela sa 7,8 odsto, odnosno 6,7 odsto.
Pozitivan efekat evra sastoji se, navode autori studije, iz intenzivnije trgovinske razmene koja je moguća zahvaljujući zajedničkoj valuti, nižih kamatnih troškova i ukidanja tehničkih troškova, na primer onih za osiguranje od deviznih rizika.
U studiji se ističe i da se nikako ne može reći da su privredno moćne zemlje od evra profitirale na teret slabijih privreda.
Od zajedničke valute koristi su imale su čak i zemlje koje je teško pogodila dužnička kriza, kao što su Grčka i Portugalija. Bez evra bi njihov BDP 2010. bio još niži.
Zato je, kako je ocenio Matern, "u interesu svih zemalja evro-zone da odbrane zajedničku valutu".
Strategiju savezne kancelarke Angele Merkel za prevazilaženje krize nazvao je "uprkos krizi, ispravnom". Jer, prema proračunima MekKinsija, kombinacija budžetske discipline i strukturnih reformi vodi do većeg rasta i manjeg zaduženja na bolji način nego bilo koja druga kombinacija mera.
(Beta)
