Zemlje evrozone imale su i nadalje imaju, uprkos finansijskoj krizi, velike koristi od evra, navodi se u studiji konsultantske kompanije MekKinsi (MacKinsey) čije rezultate prenose nemački mediji i naglašava da je ta suma činila pretprošle godine 3,6 odsto BDP-a 17 država evro-zone.
Kako je ukazao šef ove kompanije za Nemačku, Frank Matern, samo u Nemačkoj je bruto društveni proizvod uvećan zahvaljujući pozitivnom efektu evra za 165 milijardi, što čini 6,4 odsto.
Još više su od evra profitirale Austrija i Finska, gde je zajednička valuta BDP-u 2010. doprinela sa 7,8 odsto, odnosno 6,7 odsto.
Pozitivan efekat evra sastoji se, navode autori studije, iz intenzivnije trgovinske razmene koja je moguća zahvaljujući zajedničkoj valuti, nižih kamatnih troškova i ukidanja tehničkih troškova, na primer onih za osiguranje od deviznih rizika.
U studiji se ističe i da se nikako ne može reći da su privredno moćne zemlje od evra profitirale na teret slabijih privreda.
Od zajedničke valute koristi su imale su čak i zemlje koje je teško pogodila dužnička kriza, kao što su Grčka i Portugalija. Bez evra bi njihov BDP 2010. bio još niži.
Zato je, kako je ocenio Matern, "u interesu svih zemalja evro-zone da odbrane zajedničku valutu".
Strategiju savezne kancelarke Angele Merkel za prevazilaženje krize nazvao je "uprkos krizi, ispravnom". Jer, prema proračunima MekKinsija, kombinacija budžetske discipline i strukturnih reformi vodi do većeg rasta i manjeg zaduženja na bolji način nego bilo koja druga kombinacija mera.
(Beta)
Kako je ukazao šef ove kompanije za Nemačku, Frank Matern, samo u Nemačkoj je bruto društveni proizvod uvećan zahvaljujući pozitivnom efektu evra za 165 milijardi, što čini 6,4 odsto.
Još više su od evra profitirale Austrija i Finska, gde je zajednička valuta BDP-u 2010. doprinela sa 7,8 odsto, odnosno 6,7 odsto.
Pozitivan efekat evra sastoji se, navode autori studije, iz intenzivnije trgovinske razmene koja je moguća zahvaljujući zajedničkoj valuti, nižih kamatnih troškova i ukidanja tehničkih troškova, na primer onih za osiguranje od deviznih rizika.
U studiji se ističe i da se nikako ne može reći da su privredno moćne zemlje od evra profitirale na teret slabijih privreda.
Od zajedničke valute koristi su imale su čak i zemlje koje je teško pogodila dužnička kriza, kao što su Grčka i Portugalija. Bez evra bi njihov BDP 2010. bio još niži.
Zato je, kako je ocenio Matern, "u interesu svih zemalja evro-zone da odbrane zajedničku valutu".
Strategiju savezne kancelarke Angele Merkel za prevazilaženje krize nazvao je "uprkos krizi, ispravnom". Jer, prema proračunima MekKinsija, kombinacija budžetske discipline i strukturnih reformi vodi do većeg rasta i manjeg zaduženja na bolji način nego bilo koja druga kombinacija mera.
(Beta)
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina
Zvezdin Amerikanac hitno reagovao na pomen otkaza Sferopulosu: Šuter crveno-belih se oglasio na Instagramu
Igrao za Zvezdu i rekao najskuplje "ne" u istoriji evro-košarke! Jedan čovek mu se sada smeje zbog 12 miliona
Svetislav Pešić dobio dva strašna pojačanja: Još jača Srbija napada Dansku u Beogradu!