Bankari nisu dobro primili predlog Nurijela Rubinija, uglednog ekonomiste koji je predvideo aktuelnu svetsku ekonomsku krizu, da je svima bolje da slabije ekonomije EU izađu iz "nefunkcionalnog braka".
Ideja "sporazumnog razvoda evrozone" koju je predložio ugledni američki ekonomista Nurijel Rubini sadrži nekoliko pogrešnih argumenata, ocenio je direktor za tržišnu ekonomiju u francuskoj banci "BNP Pariba" Pol Mortimer-Li.
Rubini, poznat po nadimku "Doktor Katastrofičar", i direktor njegove konsultantske kuće RGE Arnab Das su u zanimljivom komentaru za londonski poslovni list "Fajnenšel tajms" predložili ideju razvoda evrozone čije članice žive u "nefunkcionalnom braku".
Rubini tvrdi da je cela ideja evrozone izgrađena na pogrešnim temeljima i da je kao takva neodrživa, mada se čini da je svet nakratko "na pauzi od panike" oko dužničke krize u tom 17-očlanom bloku.
On smatra da ulivanje likvidnosti Evropske centralne banke u bankarski sektor evrozone radi podsticanja kreditiranja ne može da reši strukturne probleme ekonomija članica tog monetarnog bloka i ponovo upozorava da će rubne članice, kao što su Grčka, Italija, Portugalija i Irska, možda morati da napuste evro.
Zemlje koje napuste evrozonu uživaće, međutim, prednosti svojih jeftinijih valuta (čija bi vrednot pala nakon "konverzije" iz evra), što bi povećalo konkurentnost njihovog izvoza, ukazao je Rubini.
Članice koje sada čine jezgro evrozone morale bi, pak, da svoje ekonomije više okrenu domaćoj tražnji, predočio je "Doktor Katastrofičar".
On je upozorio da će "razvod možda biti težak, ali da je i to bolje nego insistirati na lošem braku".
Mortimer-Li, međutim, u odgovoru na taj članak, ukazuje da je prva pogreška u argumentima Dasa i Rubinija ta, što njihova utemeljenost nije jasna.
Mada izgleda da se partneri u evrozoni postepeno razdvajaju, nijedan od njih ne zakazuje ''ljubavni sastanak nekom drugom monetarnom bloku'' i nije očigledno da između njih postoje nepomirljive razlike.
Kao drugo, problemi među njima su, kako se čini, u načinu ponašanja, budući da nekoliko članica menja svoje ponašanje kad je reč o fiskalnim i strukturalnim navikama, a to će potrajati. Razvodom bi isto to loše ponašanje bilo zadržano, ukazao je Mortimer-Li.
Strane o kojima je reč, kao treće, baš i ne izgledaju kao da žele razvod , već da radije traže put da žive zajedno, ali na bolji način. Fiskalni sporazum predstavlja novu šansu za zajedništvo, a takozvana "trojka" radi dobar posao u bračnom savetovanju.
Četvrto, nema mnogo parova koji se odlučuju na razvod da bi živeli u divljem braku što bi predstavljao novi aranžman tipa mehanizma valutnih kurseva.
Od "ostatka" evrozone bi se, naime, očekivalo da subvencioniše one koji bi napustili evro, a Evropska centralna banka bi bila odgovorna za stabilizaciju valutnih kurseva tih "napuštača", plaćajući time za loše navike bivših partnera, što je malo verovatno da će se desiti.
Kao peto, nisu svi razvodi prijateljski, naročito kad su u pitanju finansijski aranžmani. Sumnjam da bi ovaj bio prijateljski, s obzirom da je reč o ogromnoj sumi. Gubitnik bi u ovom slučaju bio finansijski sistem koji bi ostao traumatizovan i sa velikim ožiljcima, upozorio je Mortimer-Li.
Gospodin Das i profesor Rubini, ukupno gledano, ne razumeju u potpunosti zašto su se članice evrozone ''venčale'' i ne shvataju kakvu bi zbrku taj razvod izazvao i koliko bi to bio skup događaj, zaključio je Mortimer-Li.
(Tanjug)
Rubini, poznat po nadimku "Doktor Katastrofičar", i direktor njegove konsultantske kuće RGE Arnab Das su u zanimljivom komentaru za londonski poslovni list "Fajnenšel tajms" predložili ideju razvoda evrozone čije članice žive u "nefunkcionalnom braku".
Rubini tvrdi da je cela ideja evrozone izgrađena na pogrešnim temeljima i da je kao takva neodrživa, mada se čini da je svet nakratko "na pauzi od panike" oko dužničke krize u tom 17-očlanom bloku.
On smatra da ulivanje likvidnosti Evropske centralne banke u bankarski sektor evrozone radi podsticanja kreditiranja ne može da reši strukturne probleme ekonomija članica tog monetarnog bloka i ponovo upozorava da će rubne članice, kao što su Grčka, Italija, Portugalija i Irska, možda morati da napuste evro.
Zemlje koje napuste evrozonu uživaće, međutim, prednosti svojih jeftinijih valuta (čija bi vrednot pala nakon "konverzije" iz evra), što bi povećalo konkurentnost njihovog izvoza, ukazao je Rubini.
Članice koje sada čine jezgro evrozone morale bi, pak, da svoje ekonomije više okrenu domaćoj tražnji, predočio je "Doktor Katastrofičar".
On je upozorio da će "razvod možda biti težak, ali da je i to bolje nego insistirati na lošem braku".
Mortimer-Li, međutim, u odgovoru na taj članak, ukazuje da je prva pogreška u argumentima Dasa i Rubinija ta, što njihova utemeljenost nije jasna.
Mada izgleda da se partneri u evrozoni postepeno razdvajaju, nijedan od njih ne zakazuje ''ljubavni sastanak nekom drugom monetarnom bloku'' i nije očigledno da između njih postoje nepomirljive razlike.
Kao drugo, problemi među njima su, kako se čini, u načinu ponašanja, budući da nekoliko članica menja svoje ponašanje kad je reč o fiskalnim i strukturalnim navikama, a to će potrajati. Razvodom bi isto to loše ponašanje bilo zadržano, ukazao je Mortimer-Li.
Strane o kojima je reč, kao treće, baš i ne izgledaju kao da žele razvod , već da radije traže put da žive zajedno, ali na bolji način. Fiskalni sporazum predstavlja novu šansu za zajedništvo, a takozvana "trojka" radi dobar posao u bračnom savetovanju.
Četvrto, nema mnogo parova koji se odlučuju na razvod da bi živeli u divljem braku što bi predstavljao novi aranžman tipa mehanizma valutnih kurseva.
Od "ostatka" evrozone bi se, naime, očekivalo da subvencioniše one koji bi napustili evro, a Evropska centralna banka bi bila odgovorna za stabilizaciju valutnih kurseva tih "napuštača", plaćajući time za loše navike bivših partnera, što je malo verovatno da će se desiti.
Kao peto, nisu svi razvodi prijateljski, naročito kad su u pitanju finansijski aranžmani. Sumnjam da bi ovaj bio prijateljski, s obzirom da je reč o ogromnoj sumi. Gubitnik bi u ovom slučaju bio finansijski sistem koji bi ostao traumatizovan i sa velikim ožiljcima, upozorio je Mortimer-Li.
Gospodin Das i profesor Rubini, ukupno gledano, ne razumeju u potpunosti zašto su se članice evrozone ''venčale'' i ne shvataju kakvu bi zbrku taj razvod izazvao i koliko bi to bio skup događaj, zaključio je Mortimer-Li.
(Tanjug)
