Anders Bering Brejvik, kome se sudi za ubistvo 77 ljudi, danas se u nastavku svedočenja izvinio za ubistvo onih koji nisu imali političko opredeljenje, ali je naglasio da je masakr zaposlenih u norveškim ministarstvima i pripadnika mladih laburista bio "užasan ali neophodan".
"Želim da im se duboko izvinim", rekao je Brejvik obraćajući se porodicama ubijenih ili ranjenih slučajnih prolaznika kada je eksplodirala bomba koju je on 22. jula prošle godine postavio u Oslu nedaleko od zgrade norveške vlade.
Na pitanje tužioca da li bi hteo da se izvini i porodicama ostallh žrtava, Brejvik je negativno odgovorio.
Prema njegovim rečima, masakr mladih laburista i zaposlenih u norveškim ministarstvima bio je "užasan ali neophodan". On je naveo da je među 69 osoba koje je ubio na ostrvu Utoja, njih 44 bilo na pozicijama u okviru podmlatka Laburističke stranke i da je letnji kamp u kojem su učestvovali bio "kamp političke indoktrinacije".
Prema prethodonom rasporedu, na današnjem suđenju trebalo je da bude reči i o Brejvikovom psihičkom zdravlju, ali je tužilac Svejn Holden tražio da se rasprava o tome odloži za sredu.
Psihijatrijski stručnjaci su najpre saopštili da Brejvik boluje od paranoidne šizofrenije, ali je, pošto ga je pregledala druga ekipa lekara, utvrđeno da Brejvik psihički nije bolestan.
Mada je u više navrata potvrdio da je podmetnuo bombu blizu zgrade norveške vlade, a potom otišao na ostrvo Utoja i nasumice pucao na pripadnike letnjeg kampa mladih laburista, Brejvik je odbio da prizna krivičnu odgovornost.
Suđenje Brejviku počelo je 16. aprila u Oslu, a u petak je taj 33- godišnjak bez izraza bilo kakvih emocija detaljno opisao kako je na Utoji 75 minuta pucao na mlade labiriste. On je naveo da su mnogi kada su ga videli bili paralisani od straha, posle čega im je on pucao u glavu.
Brejvik je ocenio da su njegove žrtve bile "legitimna meta" pošto su bili pripadnici političke organizacije koja je, kako je rekao, norveško društvo izložila islamu i multikulturalizmu.
U pripremljenom svedočenju, Brejvik je prošle nedelje tvrdio da govori kao komandant norveškog i evropskog "antikomunističkog" pokreta otpora i antiislamske militantne grupe "Kraljevi templari".
On je kazao i da je postupao "u samoodbrani", i kako bi sprečio izbijanje velikog građanskog rata, i naglasio da bi ponovio ono što je učinio.
Deo Brejvikovog iskaza koji se odnosi na susrete sa srpskim desničarem izazvao je različite komentare, među kojima i su neki i užasno uvredljivi.
Suđenje Brejviku trebalo bi da bude završeno u julu.
(Beta)
"Želim da im se duboko izvinim", rekao je Brejvik obraćajući se porodicama ubijenih ili ranjenih slučajnih prolaznika kada je eksplodirala bomba koju je on 22. jula prošle godine postavio u Oslu nedaleko od zgrade norveške vlade.
Na pitanje tužioca da li bi hteo da se izvini i porodicama ostallh žrtava, Brejvik je negativno odgovorio.
Prema njegovim rečima, masakr mladih laburista i zaposlenih u norveškim ministarstvima bio je "užasan ali neophodan". On je naveo da je među 69 osoba koje je ubio na ostrvu Utoja, njih 44 bilo na pozicijama u okviru podmlatka Laburističke stranke i da je letnji kamp u kojem su učestvovali bio "kamp političke indoktrinacije".
Prema prethodonom rasporedu, na današnjem suđenju trebalo je da bude reči i o Brejvikovom psihičkom zdravlju, ali je tužilac Svejn Holden tražio da se rasprava o tome odloži za sredu.
Psihijatrijski stručnjaci su najpre saopštili da Brejvik boluje od paranoidne šizofrenije, ali je, pošto ga je pregledala druga ekipa lekara, utvrđeno da Brejvik psihički nije bolestan.
Mada je u više navrata potvrdio da je podmetnuo bombu blizu zgrade norveške vlade, a potom otišao na ostrvo Utoja i nasumice pucao na pripadnike letnjeg kampa mladih laburista, Brejvik je odbio da prizna krivičnu odgovornost.
Suđenje Brejviku počelo je 16. aprila u Oslu, a u petak je taj 33- godišnjak bez izraza bilo kakvih emocija detaljno opisao kako je na Utoji 75 minuta pucao na mlade labiriste. On je naveo da su mnogi kada su ga videli bili paralisani od straha, posle čega im je on pucao u glavu.
Brejvik je ocenio da su njegove žrtve bile "legitimna meta" pošto su bili pripadnici političke organizacije koja je, kako je rekao, norveško društvo izložila islamu i multikulturalizmu.
U pripremljenom svedočenju, Brejvik je prošle nedelje tvrdio da govori kao komandant norveškog i evropskog "antikomunističkog" pokreta otpora i antiislamske militantne grupe "Kraljevi templari".
On je kazao i da je postupao "u samoodbrani", i kako bi sprečio izbijanje velikog građanskog rata, i naglasio da bi ponovio ono što je učinio.
Deo Brejvikovog iskaza koji se odnosi na susrete sa srpskim desničarem izazvao je različite komentare, među kojima i su neki i užasno uvredljivi.
Suđenje Brejviku trebalo bi da bude završeno u julu.
(Beta)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!