Istoričarka Latinka Perović upozorila je danas da bi Srbija mogla skupo da plati "demagogiju i populizam" političara i apelovala na konsenzus oko evropskog pravca zemlje.
"Iz tog populizma frustrirani birači mogu lako da odu u nacionalizam i sukobe", kazala je Latinka Perović, članica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije (LDP),
na tribini Vojvođanskog preokreta u Skupštini Grada Novog Sada.
Ocenila je da je u Srbiji demokratija tek na elementarnom nivou i da "mi još učimo da od podanika postanemo birači".
Latinka Perović je kazala da je neophodan otklon od politike iz 1990-ih godina što, kako je ocenila, nije učinjeno.
"Ta teška hipoteka koje se ipak lako ne odričemo, povezana je zapravo sa ključnom dilemom našeg društva o tome hoćemo li da se civilizujemo i prihvatimo pravila, ili nećemo", navela je ona.
Prema rečima Latinke Perović, političke stranke ni u aktuelnoj izbornoj kampanji uglavnom ne žele da stanje u zemlji vide kao posledicu politike od pre dve decenije, iako su tadašnji ratovi uništili Srbiju, uz demografski pad od 400.000 stanovnika za 10 godina, kao i uz stalan "odliv mozgova".
"Mora se napraviti bilans te politike i postaviti pitanje šta nas je dovelo do toga, odnosno da li će se država razvijati u dubinu - kao moderna država, ili teritorijalno, u širinu", kazala je Latinka Perović.
Prema njenim rečima, takva pitanja danas ne postavlja ni nauka, ni kultura jer je intelektualna snaga Srbije danas mala, pošto je nacionalizam "u velikoj meri spržio i srpsku inteligenciju".
"Srbija ipak jednom mora da odgvori da li će i dalje da zamišlja fiktivne granice države ili će da gradi realnu državu", ocenila je Latinka Perović.
"Lažna je dilema da Srbija treba da bira između EU i Rusije jer i Rusija danas sarađuje sa Unijom, pošto ni ruska država ne može da se modernizuje ukoliko se ne evropeizuje", rekla je Latinka Perović.
(Beta)
na tribini Vojvođanskog preokreta u Skupštini Grada Novog Sada.
Ocenila je da je u Srbiji demokratija tek na elementarnom nivou i da "mi još učimo da od podanika postanemo birači".
Latinka Perović je kazala da je neophodan otklon od politike iz 1990-ih godina što, kako je ocenila, nije učinjeno.
"Ta teška hipoteka koje se ipak lako ne odričemo, povezana je zapravo sa ključnom dilemom našeg društva o tome hoćemo li da se civilizujemo i prihvatimo pravila, ili nećemo", navela je ona.
Prema rečima Latinke Perović, političke stranke ni u aktuelnoj izbornoj kampanji uglavnom ne žele da stanje u zemlji vide kao posledicu politike od pre dve decenije, iako su tadašnji ratovi uništili Srbiju, uz demografski pad od 400.000 stanovnika za 10 godina, kao i uz stalan "odliv mozgova".
"Mora se napraviti bilans te politike i postaviti pitanje šta nas je dovelo do toga, odnosno da li će se država razvijati u dubinu - kao moderna država, ili teritorijalno, u širinu", kazala je Latinka Perović.
Prema njenim rečima, takva pitanja danas ne postavlja ni nauka, ni kultura jer je intelektualna snaga Srbije danas mala, pošto je nacionalizam "u velikoj meri spržio i srpsku inteligenciju".
"Srbija ipak jednom mora da odgvori da li će i dalje da zamišlja fiktivne granice države ili će da gradi realnu državu", ocenila je Latinka Perović.
"Lažna je dilema da Srbija treba da bira između EU i Rusije jer i Rusija danas sarađuje sa Unijom, pošto ni ruska država ne može da se modernizuje ukoliko se ne evropeizuje", rekla je Latinka Perović.
(Beta)
