Na tom skupu saopšteno je da potencijalno opasnih asteroida i kometa zbog mogućeg sudara sa Zemljom u narednih 100-200 godina ima 200 do 300 hiljada.

Direktor Astronomskog instituta Ruske akademije nauka Boris Šustov rekao je da je stručnjacima samo dva odsto od njih poznato i da među njima ima mnogo opasnijih nego što je to meteorit iz Čeljabinska.

Razmatranje ovog pitanja, između ostalog, bilo je povezano sa padom meteorita sredinom februara, koji je na približnoj visini od 25 kilometara od Zemlje eksplodirao.

Zbog udarnog talasa povređeno je više od 1.500 ljudi a šteta načinjena na više od 7.000 zgrada.

Ruski stručnjaci predlažu da se formira sistem monitoringa kosmičkih tela i, po mogućnosti, sredstava za uništenje opasnih objekata.

Ističući da bi kao donju granicu razmera opasnog nebeskog tela bilo razumno odrediti približno na 40 ili 50 metara prečnika, Šustov je rekao da je za otkrivanje sličnih opasnih kosmičkih objekata potrebno formirati sisteme na kopnu i u kosmosu, sa širokougaonim teleskopima kakve Rusija trenutno nema.

Prema njegovim rečima, potrebno je da Rusija završi takav teleskop u rejonu Bajkala.

Direktor Instituta za primenjenu matematiku "Keldiš" pri RAN, Boris Četveruškin, založio se za formiranje ruskog centra za obradu i analizu informacija o asteroidima, dok je predsednik korporacije "Energija" Vitalij Lopota rekao da će proizvodnja superteških raketa-nosača do 2020. i 2030. godine pomoći Rusiji u rešavanju pitanja opasnosti od asteroida i kometa.

Prema njegovim rečima, takve rakete potrebne su za nošenje kosmičkih letelica iza zemaljske orbite, što će omogućiti da one "presreću" opasne asteroide blagovremeno na udaljenosti od Zemlje.

Direktor odeljenja za testiranje nuklearne municije u ruskoj agenciji za atomsku energiju "Rosatom", Oleg Šubin, rekao je da "nuklearni napad" na asteroide ostaje najefikasnija varijanta sprečavanja njihovog sudara za Zemljom, ali da je za rešavanje takvog zadatka potrebno je najmanje deset godina.

"Egzotični načini skretanja asteroida, alternativni nuklearnoj eksploziji, na koje nailazimo u literaturi, izuzetno su malo efikasni", rekao je Šubin a prenosi Itar-Taš.

"Mi smo spremni da u toku deset godina svoj deo problema rešimo", kazao je Šubin.

Prema njegovim rečima, presretanje asteroida prečnika većeg od kilometra, zahteva primenu nukleaernog eksplozivnog postrojenja kapaciteta koji znatno premašuje jednu megatonu.

Šubin je, pritom, dodao da se pri formiranju nacionalnog ili internacionalnog sistema zaštite Zemlje od sukoba sa asteroidom poijavljuje niz pitanja u vezi sa međunarodnim sporazumima o ograničenju ili zabrani širenja nuklearnog oružja ili testiranja.

Načelnik ruske služba za kosmička istraživanja "Roskosmos" Vladimir Popovkin rekao je, pak, da se Rusija zalaže za uvođenje zabrane na međunarodnom nivou na instaliranje oružja u kosmosu pod "maskom" borbe protiv "otpada" u orbiti.

Popovkin je, takođe, rekao da će se prve realne mere borbe protiv asteroida pojaviti najranije 2018-2020. godine,a da je prvorazredni zadatak izrada jedinstvenog pristupa "Roskosmosa", Ministarstva odbrane i RAN.

"Postoje tri plana, koja je potrebno objediniti", rekao je on, dodajući da je rano govoriti o ceni predloženog federalnog programa.

Ranije se pominjala suma od 58 milijardi rubalja (1,9 milijardi dolara), podseća Itar-Tass.

Popovkin je upozorio i na druge ozbiljne kosmičke pretnje, navodeći kao primer elektromagnetni impuls Sunca koji bi mogao da "spali" sve kosmičke letelice na geostacionarnoj orbiti.

On je upozorio i da bi za narednih 20 godina, ukoliko se ne reši problem "otpada" u kosmosu, čovečanstvo moglo da ostane bez geostacionarne zemljine orbite, a pod pretnjom je i zemaljska orbita, približne visine 2.000 kilometara.

Prema njegovim rečima, kosmički "otpad" koje okružuje našu planetu ima mogućnost "lančane reakcije samorazmnožavanja".

Popovkin je rekao da se verovatnoća sudara kosmičkih letelica sa ostacima kosmičkog otpada u poslednje vreme povećava.

Agencije navode da bi nacrt ruskog programa za borbu protiv kosmičkih pretnji mogao bi da se pojavi u Rusiji već do kraja 2013. godine.

U radu okruglog stola učestvovali su senatori, predstavnici Roskosmosa, Rosatoma, ministarstava odbrane, inostranih poslova i za vanredne situacije, preduzeća raketno-kosmičke oblasti i predstavnici naučne zajednice.

(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)