Irački tužioci zatražili su da rodjak bivšeg predsednika Sadama Huseina, poznat pod nadimkom "Hemijski Ali" i još četvorica pripadnika njegovog režima budu osudjeni na smrt, zbog genocida nad Kurdima krajem osamdesetih godina prošlog veka.
Irački tužioci zatražili su da rodjak bivšeg predsednika Sadama Huseina, poznat pod nadimkom "Hemijski Ali" i još četvorica pripadnika njegovog režima budu osudjeni na smrt, zbog genocida nad Kurdima krajem osamdesetih godina prošlog veka.Aliju Hasanu al-Madžidu, Hemijskom Aliju, sudi se jer je naredio da se protiv Kurda upotrebi otrovni gas. Optužena su još petorica, a samo za jednog tužioci nisu tražili smrt, zbog nedostatka dokaza, prenele su agencije.
Visoki zvaničnici Sadamove Baas terete se za učešće u kampanji Anfal (Ratni trofeji) vodjenoj 1988. godine. Optužbe protiv Sadama Huseina su povučene kada je pogubljen. "Mi zahtevamo smrtnu kaznu za sve optužene... osim za Tahera Al Anija, za kojeg tražimo oslobadjanje usled nepostojanja dokaza", rekao je u završnoj reči glavni tužilac Munikit Al Faron.
Protiv sve šestorice podignute su optužnice za učešće u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti, dok je Al Madžid suočen i sa optužbom za genocid.
Tokom akcije Anfal, kurdska sela su proglašenja "zabranjenim zonama", a potom porušena i bombardovana. Hiljade seljana je iseljeno, dok su mnogi ubijeni.
Al Madžid, poznat kao Hemijski Ali zbog upotrebe hemijskog oružja, priznao je tokom sudjenja da je vojsci naredio da ubije sve Kurde koji ignorišu naredbu da napuste selo, ali i da ni zbog čega ne žali.
Hemijski Ali, bivši zapovednik severne komande partije Baas, priznao je na sudu da je tokom kampanje izdavao naredjenja da brojna sela u kojima su živeli Kurdi budu sravnjena sa zemljom, pod izgovorom da je cela oblast "puna iranskih agenata". Procene broja ubijenih u ovoj operaciji dosežu i 180.000, uglavnom civila.
Tužilac Munkit al-Farun zatražio je da petorica optuženih budu pogubljena vešanjem, jer u kampanji protiv Kurda "nisu imali milosti prema starcima, ženama i deci - čak ni prema biljkama i životinjama u toj oblasti".
Optuženi su rekli da je Anfal bio legitimna kampanja, odnosno da su kurdski gerilci stali na stranu Irana u poslednjoj fazi rata izmedju dve zemlje koji je trajao od 1980. do 1988. godine.
Sud će se ponovo sastati 16. aprila, kada će reč imati advokati odbrane.
(MONDO/agencije)
