Prema dosijeima koje je, istražujući ovaj slučaj, pribavila agencija AP, Karkoc (94) je 1949. godine lagao američke vlasti o svojoj ratnoj prošlosti kako bi mu bilo dozvoljeno da uđe u SAD.
Izjave očevidaca potvrđuju da je jedna ukrajinska jedinica, kojom je komandovao Karkoc, spaljivala sela puna žena i dece, kao i da je on bio na licu mesta i sve nadgledao. Pri tom, ne postoje dokazi da je on direktno ucestvovao u zločinima.
Američko ministarstvo pravde je, napominje AP, deportovalo nekoliko desetina osumnjičenih nacističkih zločinaca, na osnovu toga što su oni lagali kada su kao emigranti ispunjavali formulare za ulazak u SAD.
Karkoc, koji živi u Mineapolisu, u državi Minesota, odbio je da razgovara o svojoj ratnoj prošlosti.
Kada je 14. aprila 1949. godine ispunjavao papire za ulazak u SAD, Karkoc je sakrio svoju ratnu prošlost i naveo je da nikada nije bio u vojnoj službi, da je "radio za svog oca do 1944. godine a u radnom logoru od 1944. do 1945. godine".
U memoarima koje je objavio na ukrajinskom jeziku, Karkoc je međutim objavio da je 1943. godine pomogao u osnivanju Ukrajinske samoodbrambene lige u saradnji s nacističkom obaveštajnom službom s ciljem borbe na strani Nemačke i da je bio komandant jedne takve jedinice.
Za sada nije poznato zbog čega se Karkoc osećao sigurnim da objavi svoje memoare koji su dostupni u Američkoj kongresnoj biblioteci i Britanskoj biblioteci. Te memoare AP je pronašao elektronskim putem, na jednoj elektronskoj ukrajinskoj biblioteci.
Do Karkoca je došao jedan penzionisani farmakolog iz Londona koji je u slobodno vreme istraživao nacističke zločine. On je obavestio AP da je preko interneta saznao Karkacovu adresu u Minesoti.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images, Matt Cardy)
Izjave očevidaca potvrđuju da je jedna ukrajinska jedinica, kojom je komandovao Karkoc, spaljivala sela puna žena i dece, kao i da je on bio na licu mesta i sve nadgledao. Pri tom, ne postoje dokazi da je on direktno ucestvovao u zločinima.
Američko ministarstvo pravde je, napominje AP, deportovalo nekoliko desetina osumnjičenih nacističkih zločinaca, na osnovu toga što su oni lagali kada su kao emigranti ispunjavali formulare za ulazak u SAD.
Karkoc, koji živi u Mineapolisu, u državi Minesota, odbio je da razgovara o svojoj ratnoj prošlosti.
Kada je 14. aprila 1949. godine ispunjavao papire za ulazak u SAD, Karkoc je sakrio svoju ratnu prošlost i naveo je da nikada nije bio u vojnoj službi, da je "radio za svog oca do 1944. godine a u radnom logoru od 1944. do 1945. godine".
U memoarima koje je objavio na ukrajinskom jeziku, Karkoc je međutim objavio da je 1943. godine pomogao u osnivanju Ukrajinske samoodbrambene lige u saradnji s nacističkom obaveštajnom službom s ciljem borbe na strani Nemačke i da je bio komandant jedne takve jedinice.
Za sada nije poznato zbog čega se Karkoc osećao sigurnim da objavi svoje memoare koji su dostupni u Američkoj kongresnoj biblioteci i Britanskoj biblioteci. Te memoare AP je pronašao elektronskim putem, na jednoj elektronskoj ukrajinskoj biblioteci.
Do Karkoca je došao jedan penzionisani farmakolog iz Londona koji je u slobodno vreme istraživao nacističke zločine. On je obavestio AP da je preko interneta saznao Karkacovu adresu u Minesoti.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images, Matt Cardy)
Pridruži se MONDO zajednici.