U Nemačkoj je pokrenuta kampanja "Poslednja šansa", kojom se apeluje na stanovništvo da pomogne u lovu na još i danas žive nacističke zločince.
To što su te osobe danas veoma stare, jer su rođene 1919, 1920. ili 1921. godine, nije razlog da ne budu kažnjene - ističe Efraim Zurof, rukovodilac Centra "Simon Vizental" u Jeruslimu.
Cilj akcije je da posljednji nacistički zločinci, koji i danas nekažnjeno žive u Nemačkoj, konačno budu dovedeni pred sud.
U Berlinu, Kelnu i Hamburgu lepljeni su plakati velikih formata kojima se stanovništvo poziva na pomoć i saradnju.
Namera je da budu pronađeni bivši nadzornici u koncentracionim logorima, kao i članovi bivših zloglasnih Es-Es jedinica.
Prema Zurofovim procenama, reč je sveukupno o oko 6.000 osoba, uglavnom muškaraca od kojih 98 odsto najverovatnije više nije živo.
Otprilike polovina do danas živih osoba je u međuvremenu već prestara i prenemoćna da bi mogla biti izvedena pred sud. Samim tim, računa se da se brojka onih koji bi još mogli biti izvedeni pred lice pravde - kreće oko 60.
Povod ovoj inicijativi bilo je suđenje i presuda Ivanu Demjanjuku pred sudom u Minhenu pre dve godine.
Iako sud nije mogao da dokaže neposredno sudelovanje Demjanjuka u masovnim ubistvima u koncentracionom logoru "Sobibor", sama činjenica da je bio na funkciji nadglednika bila je dovoljna da bude osuđen.
Do tada su nemački sudovi obustavljali procese upravo zbog pomanjkanja dokaza o individualnoj krivici i sudelovanju u ubistvima i mučenjima.
Nakon toliko vremena bilo je teško pronaći pisanu dokumentaciju ili preživele svedoke.
Ali, kako kaže Zurof, ovom presudom je minhenski sud ipak otvorio novu mogućnost da i ostali živi zločinci dođu pred sud, i to usprkos teškoćama zbog manjka dokaza.
