Reč je o više od 60 osoba koje su svakodnevno, tokom dužeg vremenskog perioda, sudelovale u masovnim ubistvima.

To što su te osobe danas veoma stare, jer su rođene 1919, 1920. ili 1921. godine, nije razlog da ne budu kažnjene - ističe Efraim Zurof, rukovodilac Centra "Simon Vizental" u Jeruslimu.

Cilj akcije je da posljednji nacistički zločinci, koji i danas nekažnjeno žive u Nemačkoj, konačno budu dovedeni pred sud.

U Berlinu, Kelnu i Hamburgu lepljeni su plakati velikih formata kojima se stanovništvo poziva na pomoć i saradnju.

Namera je da budu pronađeni bivši nadzornici u koncentracionim logorima, kao i članovi bivših zloglasnih Es-Es jedinica.

Prema Zurofovim procenama, reč je sveukupno o oko 6.000 osoba, uglavnom muškaraca od kojih 98 odsto najverovatnije više nije živo.

Otprilike polovina do danas živih osoba je u međuvremenu već prestara i prenemoćna da bi mogla biti izvedena pred sud. Samim tim, računa se da se brojka onih koji bi još mogli biti izvedeni pred lice pravde - kreće oko 60.

Povod ovoj inicijativi bilo je suđenje i presuda Ivanu Demjanjuku pred sudom u Minhenu pre dve godine.

Iako sud nije mogao da dokaže neposredno sudelovanje Demjanjuka u masovnim ubistvima u koncentracionom logoru "Sobibor", sama činjenica da je bio na funkciji nadglednika bila je dovoljna da bude osuđen.

Do tada su nemački sudovi obustavljali procese upravo zbog pomanjkanja dokaza o individualnoj krivici i sudelovanju u ubistvima i mučenjima.

Nakon toliko vremena bilo je teško pronaći pisanu dokumentaciju ili preživele svedoke.

Ali, kako kaže Zurof, ovom presudom je minhenski sud ipak otvorio novu mogućnost da i ostali živi zločinci dođu pred sud, i to usprkos teškoćama zbog manjka dokaza.