Ovaj predlog bi prvi put u istoriji primorao američke banke da ispunjavaju zahtev likvidnosti - to jest da budu sposobne da brzo dođu do gotovog novca.

Američka javnost ima 90 dana za komentare na predložena pravila, za koje Federalne rezerve (populaeno samo Fed) kažu da su stroža od novih međunarodnih standarda za banke.

Nova pravila bi se uvodila fazno, počev od 2015. godine.

Njihovo uvođenje zatražio je Kongres nakon finansijske krize. Ona su deo nove regulative, čiji je cilj da se spreči još jedan finansijski kolaps koji bi bio dovoljno ozbiljan da se zbog njega posleže za paketima pomoći iz poreskih sredstava, kao i da uzdrma finansijski sistem na širem planu.

Ako nova pravila prođu, banke koje imaju aktivu (plasirna sredstva) čija je vrednost veća od 250 milijardi dolara, moraće da imaju i rezerve dovoljne da isplaćuju depozitare u roku do 30 dana od izbijanja tržišnih potresa.

Banke koje imaju više od 50 miliona a manje od 250 milijardi dolara u aktivi moraće da imaju dovoljno novca da pokriju 21 dan od izbijanja tržišnih potresa.

Stotine američkih banaka je tokom krize dobilo pomoć iz federalnih izvora.

Među primaocima pomoći su najveće banke poput Džej-Pi Morgan Čejs, Goldman Saksa, Sitigrupa, Benk of Amerika i Vels Fargo.

Američka bankarska industrija se postojano oporavlja od krize. Ukupno profiti joj rastu, i banke sada pozajmljuju novac slobodnije.