Rezultati anketa ukazuju da bi Bašele, sa orijentacijom levog centra, mogla da osvoji 50 odsto glasova koliko joj je potrebno da u prvom krugu pobedi protivnicu iz konzervativnog bloka Alijansa Evelin Matei i još sedam kandidata, što se nije dogodilo u poslednjih 20 godina.

Iako glasači nisu oduševljeni ni koalicijom Nueva Majorija levog centra na čelu sa Bašele, niti konzervativnim blokom Alijansa, sama Bašele uživa veliku naklonost birača, prenosi Rojters.

Bašele (62) je obećala da će sprovesti 50 reformi u roku od 100 dana, da će podstaći ekonomski rast i ukinuti nejednakost podizanjem poreza i ulaganjem u obrazovanje i zdravstvo, kao i izmenom ustava koji datira iz diktatorskog perioda.

Ova prva žena koja je bila predsednik Čilea od 2006. do 2010. godine planira da potroši 15 milijardi dolara na ambiciozne reforme sa ciljem otklanjanja velike nejednakosti u prihodima u toj andskoj zemlji.

Desničarska kandidatkinja Matei (60), otresita bivša ministarka rada, koja je u anketama daleko iza Bašele, tvrdi da bi "petljanje" sa ekonomskim modelom Čilea, koji se širom Latinske Amerike smatra uspešnim, moglo skupo da košta zemlju.

Ona namerava da nastavi sa politikom sadašnjeg konzervativnog predsednika Sebastijana Pinjere koja je povoljna po poslovanje, da poveća minimalnu zaradu, broj policajaca i izgradi 100 zdravstvenih centara.

Ukoliko danas niko od kandidata ne osvoji pobedu, dva najbolje plasirana će se nadmetati u odlučujućem krugu 15. decembra.

Čile je prošle godine prešao sa obaveznog na dobrovoljno glasanje, što je glasanje učinilo kompleksnijim i moglo bi da dovede do niskog odziva.

Danas se rešava i sudbina svih 120 mesta u donjem domu čileanskog parlamenta, kao i 20 od 38 mesta u Senatu.

Čileanski izborni sistem, nasleđen iz perioda vladavine Augusta Pinočea koji Bašele želi da izmeni, zapravo daje drugoplasiranoj stranci preveliku zastupljenost.

Ukoliko Bašele ne bude sposobna da to izmeni ubeđujući glasače da podrže njene kandidate u Kongresu u velikom broju, blok Alijansa će moći da blokira značajne reforme.

Ekonomija zasnovana na slobodnom tržištu i brzi rast podstaknut industrijom bakra učinili su ovu latinoameričku zemlju uspešnom u poslednje dve decenije.

Međutim, sve se više poziva upućuje Čileu, koji nastoji da se pridruži redovima razvijenih zemalja, da se njegovo bogatstvo i mogućnosti pravednije dele.

Ipak, većina glasača nije za obimne promene, a predlozi Mišel Bašele, kao i rezultati njenog prvog predsedničkog mandata, nagoveštavaju da se ona neće upustiti u radikalnu politiku.