Pre samo devet meseci, Evrozona je morala da dodeli pomoć za spasavanje Kipra, sićušne članice evrozone specijalizovane za privlačenje velikih depozita iz Rusije i drugih bivših sovjetskih republika.

Nakon toga, lideri Evrozone su obećali da će se uhvatiti u koštac sa finansijskim utočištima i poboljšati transparentnost, prenosi agencija AP.

Letonija, međutim, kao 18. članica Evrozone, verovatno će se suočiti sa većim prilivom prljavog novca, jer će biti ocenjena kao sigurnije utočište u odnosu na njene istočne susede, dok će finansijske kontrole i dalje ostati labave.

"Čim se Letonija pridruži Evrozoni, mislim da će uslediti rast priliva sumnjivog novca", izjavio je profesor Univerziteta u Njujorku, Mark Galeoti.

Politički i finansijski lideri Letonije su se godinama nadali da će stvoriti malu Švajcarsku u istočnoj Evropi, odnosno mesto gde kapital iz nestabilnih zemalja poput Rusije ili Kazahstana može da se čuva neko vreme ili pronađe svoj put dalje ka Zapadu, ka bankarskim "mekama" poput Ciriha ili Londona.

Posle blagog pada bankarskih depozita tokom finansijske krize u Letoniji od 2008-2010. godine, nivo bankarskih depozita stranih građana iznenada je porastao u poslednje dve godine, uoči ulaska zemlje u Evrozonu.

Letonija ima 20 registrovanih banaka u zemlji, ili po jednu na svakih svakih 100.000 stanovnika, što je izuzetno visok nivo. Od tih banaka, njih 13 su ocenjene kao "butik banke", odnosno banke koje potpuno zavise od stranih sredstava, većinom iz bivših sovjetskih republika.

Umesto da kreditiraju preduzeća i potrošače, ove finansijske institucije uglavnom služe kao sigurna utočišta ili za transakcije prebacivanja novca, od čega je jedan deo sumnjivog porekla.

Dobra vest za Evrozonu je, međutim, to što bankarski sistem Letonije nije prevelik u odnosu na njenu ekonomiju, što znači da su manje šanse da toj zemlji zatreba paket pomoći za spasavanje banaka, ako upadnu u probleme.