U Čongaru, mestu na granici Krimskog poluostrva, proruski vojnici postavili betonski zid i minsko polje prema kontinentalnom delu Ukrajine, javlja RTS. Održavaju se novi protesti proruskih demonstranata.
Proruski aktivisti ponovo su danas demonstrirali u istočnoj Ukrajini, uporištu svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča, nakon što je Moskva zapretila da će prekinuti isporuku gasa toj zemlji.
Aktivisti, koji protestuju 24 sata na Lenjinovom trgu u centru Donjecka, pod sovjetskom zastavom sa zlatnim srpom i čekićem, traže raspisivanje referenduma o nezavisnosti poput referenduma koji se na Krimu održava 16. marta.
Na zgradi vlade u Donjecku vijore se i ruska i ukrajinska zastava nakon što su u nju prošle sedmice upadali i proruski i proevropski gnevni demonstranti, navodi AFP.
Taj grad je bio uporište svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča koji je krajem februrara pobegao u Rusiju.
Više od 5.000 ljudi okupilo se danas ispred zgrade regionalne uprave u Harkovu, protestujući protiv vlade u Kijevu i tražeći referendum za širu autonomiju.
Demonstranti su uzvikivali "Pomozi nam, Rusijo!" i "Ustani, Harkove!", preneo je Itar-Tas s.
Učesnici protesta su, takođe, tražili ostavku guvernera Igora Baluta, koga je imenovala vlada u Kijevu, za koju demonstranti tvrde da je nelegitimna.
Jedan od organizatora skupa pročitao je manifest u kojem je zatraženo da referendum bude održan 16. marta, kada treba da bude održan i referendum na Krimu, a izbori za gradonačelnika i lokalne vlasti da budu sazvani za 30. mart.
Demonstranti su, takođe, kritikovali SAD i Evropsku uniju, tvrdeći da prihvatanje njihove finansijske pomoći znači ropstvo.
Učesnici protesta pozvali su policajce, koji su blokirali pristup zgradi uprave, da odbace šlemove i štitove i da im se priključe.
Kako javlja ruska agencija, na mesto protesta neprestano pristiže još ljudi, a zasad nije bilo nikakvih incidenata.
Rusija je saopštila da je pojačala obezbeđenje baze svoje Crnomorske flote na Krimu i da sarađuje sa lokalnim jedinicama za samoodbranu, ali ne priznaje da je poslala vojno pojačanje na to poluostrvo u Crnom moru.
General ukrajinskih graničara Mikola Kovilj juče je izjavio da se na Krimu u ovom trenutku nalazi 30.000 ruskih vojnika, dok je prema važećem sporazumu sa Ukrajinom dozvoljeno najviše 25.000.
Uporni pokušaji 47 nenaoružanih vojnih i civilnih posmatrača iz OEBS da utvrde šta se stavrno dešava na Krimu nisu dali rezultat nakon što su naoružane osobe sprečile njihov ulazak na poluostrvo.
Moskva je juče optužila OEBS da pokušava da uđe na Krim "bez ramatranja mišljenja i preporuka ruske strane".
Vašington je uveo zabranu izdavanja viza i zamrznuo imovinu visokih ruskih zvaničnika odgovornih za ponašanje Rusije u Ukrajini.
I EU je zapretila pooštravanjem ekonomskih sankcija protiv Rusije ako odmah ne počne pregovore sa Ukrajinom.
Aamerički predsednik Barak Obama pozdravio je, u telefonskom razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, "ujedinjeni stav" EU i SAD prema prodoru Rusije na teritoriju Ukrajine, saopštila je Bela kuća.
Proruske snage sprečile su danas posmatračku misiju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da uđe na Krim preko kontrolnog punkta Armjansk, saopštava reporter AP-a. Pošto se prvo zaustavio vojni deo misije, "naoružani ljudi" su ispalili rafale iz automatskog oružja u vazduh pa je zaustavljena cela kolona vozila u kojoj su, prema saopštenju OEBS-a, bila 54 vojna i civilna službenika iz 29 zemalja. Misiji je saopšteno kako nije dobila dozvolu za ulazak na Krim. Verovatno je da će se misija OEBS-a posle ovoga vratiti u grad Herson, gde je provela prethodnu noć. U četvrtak je, prema neimenovanom zapadnom diplomatskom izvoru, misiji OEBS-a bio onemogućen pristup na Krim od strane "naoružanih ljudi".
Obama i Merkelova su se "složili da Rusija treba da povuče snage, dozvoli dolazak međunarodnih posmatrača na Krim i podrži slobodne i fer predsedničke izbore u Ukrajini u maju", navedeno je u saopštenju Bele kuće koje prenose agencije.
"Oni su razgovarali o potrebi da Rusija što pre pristane na formiranje kontakt grupe koja će voditi direktne pregovore između Ukrajine i Rusije u cilju smirivanja situacije i ponovnog uspostavljanja teritorijalnog integriteta Ukrajine", dodala je Bela kuća.
Lideri su ponovo istakli veliku zabrinutost zbog toga što Rusija jasno krši međunarodno pravo vojnom intervencijom u Ukrajini, zaključuje se u saopštenju.
Međutim, ruski ministar spoljnjih poslova Sergej Lavrov rekao je američkom državnom sekretaru Džonu Keriju da bi se kaznene mere protiv Moskve vratile Vašingtonu kao "bumerang".
Rusko ministarstvo spoljnjih poslova je, takođe, upozorilo zemlje EU da su sankcije mač sa dve oštrice koji bi mogao naneti štetu trgovinskim partnerima Rusije.
Ova upozorenja su juče postala konkretnija kada je ruska državna energetska kompanija "Gasprom" rekla Ukrajini da postoji mogućnost prekidanja isporuke gasa od koje zavisi ukrajinska privreda.
To bi nesumnjivo pogodilo i "Gaspromove" klijente u zapadnoj Evropi kao što je Nemačka.
Naoružani ljudi napustili bazu u Sevastopolju
Grupa naoružanih ljudi, za koje izveštač agencije Rojters pretpostavlja da su Rusi, povukla se iz ukrajinske baze protivraketne odbrane u Sevastopolju.
Rusi su bazu prethodno zauzeli zaletevši se u nju kamionom, javio je BBC.
Dopisnik britanskog javnog servisa je ispred baze video dva kamiona koja pripadaju ruskoj Crnomorskoj floti, okružena naoružanim ljudima.
Veruje se da tokom incidenta nije ispaljen nijedan metak, a napadači i kamioni su navodno napustili bazu nakon pregovora sa ukrajinskim vojnicima, kojih je u trenutku upada naoružanih ljudi, prema navodima BBC, u bazi bilo stotinjak.
Agencija Asošijetid pres saopštila je danas da su naoružani ljudi u gradu Simferopolju na Krimu zaplenili opremu radnika i honoraraca te agencije.
AP navodi da je njegov tim juče postavljao opremu za satelitski link za prenos uživo u jednom restoranu u Simferpolju kada je prišao neneoružani čovek tražeći da isključe rasvetu i potom ih sprečio da napuste zgradu.
Potom su došla još dva čoveka i snimila fotografije opreme AP-a optužujući njegove zaposlene da su špijuni.
Potom su se pojavili naoružani ljudi i naredili zaposlenima AP-a da stave ruke na zid dok su oni sekli kablove i odneli opremu.
AP navodi da je je deo opreme vraćen ali da ostatak nedostaje. Članovi tima te agencije su zadržani u zgradi dva sata.
Američka agencija osuđuje odnos prema njenim zaposlenima i oduzimanje opreme, i najavljuju oštar protest vlastima na Krimu.
