Kako je saopštio Savezni zavod za statistiku, potrošnja je u odnosu na 2012. porasla za 2,5 odsto. U poređenju sa 2000. godinom,  Nemci su prošle godine potrošili čak 31,6 odsto više.

Stručnjaci smatraju da su niske kamatne stope na štedne uloge glavni razlog za odlično "konzumerističko raspoloženje" građana koji smatraju da se zato mnogo ne isplati da štede, već radije troše na materijalna dobra.

Kao drugi razlog navodi se da su mnogi građani novac na drugoj strani već dali u druge, dugoročno sigurne forme ulaganja kao što su životna osiguranja.

Najveći deo nemačke potrošnje odlazi na stanove i troškove stanovanja, potom dolaze izdaci vezani za saobraćaj, za životne namirnice i bezalkoholne napitke.

Potrošnja je porasla, prema podacima objavljenim u Nemačkoj, i u više drugih zemalja Evropske unije (EU), na primer u Austriji za 3,1 i u Luksemburgu za 3,9 odsto.

U krizom zahvaćenim članicama EU potrošnja je opala, u Portugaliji za četiri i u Grčkoj za preko osam procenata.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistuku, u Nemačkoj je 57,5 odsto bruto društvenog proizvoda otišlo na privatnu potrošnju, što je blizu EU-proseka od 58,4 odsto. Najniži udeo privatne potrošnje u BDP-u je u Luksemburgu (32,1 odsto), a najviši u Grčkoj (73,7 odsto).