Papu optužuju da ćutanjem u vreme diktatura u Južnoj Americi podržavao huntu, ali je teško negirati izveštaje ljudi koje je spasio, navodi agencija AP.

Jedan od tih ljudi, Gonsalo Moska, bio je u bekstvu 1976. od urugvajske diktature. Preko svog brata došao je u kontakt s Horheom Mariom Bergoljom, budućim papom Franjom, a tada vođom jezuitskog reda, za kojeg kaže da mu je spasio život.

Moska je bio član levičarskog pokreta kojeg je u Urugvaju zabranila tadašnja vojna hunta. Kada je kontaktirao Bergolja, budući papa ga je odvezao u teološku ustanovu u predgrađu San Miguela gde je pomoagao i ljudima koje je progonia argentinska hunta.

"Dao mi je uputstvo: 'Ako nas zaustave, reci im da idemo u duhovno utočište' i 'Pokušj da se držiš povučeno'", rekao je Moska u intervjuu agenciji Asošiejtid pres.

Moska je rekao da je jedva disao dok nisu prošli teška gvozdena vrata jezuitskog seminara, ali i da je Bergoljo bio veoma smiren.

"Zapitao sam se da li je zaista shvatio u šta ulazi. Da su nas uhvatili zajedno, obojicu bi nas odveli", rekao je Moska, koji se u seminaru krio danima, dok mu Bergoljo nije obezbedio avionsku kartu za Brazil.

Vojnici su povremeno ulazili u seminar tražeci begunce, ali je temeljna pretraga bila nemoguća pošto se argentiski režim krio pod skutima rimokatoličkog nacionalizma.

U poslednje vreme je izašlo više knjiga u kojima se navodi da je ćutanje jezuite Bergalja kad je reč o vojnoj diktaturi omogućilo da spasi više ljudi.

"Bergoljovljeva lista", vatikanskog novinara Nela Skale, već dobija filmsku razradu, nalik "Šindlerovoj listi" o nacističkom biznismenu kojim je spasioo stotine Jevreja tokom Holokausta.

Marselo Larakvaj, autor "Molitve za njega" rekao je AP-u daje Bergoljo spasio "20 ili 30" ljudi, dok Skavo navodio 100 ljudi. Obojica navode da verovatno nikada neće biti poznati potpun broj ljudi koje je od diktature spasio budući papa.

Kao i mnogi Argentinci, Bergoljo je "ćutao pred zločinima", ali je bio odlučan da radi protiv odreda smtrti kada je mogao, kaže Larakvaj, koji radi za argentinski list Klarin (Clarin).

Povezane vesti

"Nije se žalio u javnosti, a istovremeno, spasio je ljude koji su tražili spas", rekao je taj novinar. "Zaključao bi ih tamo, dao im pomoć i hranu i uspostavio logističku mrežu da ih izvede iz zemlje".

Među nižim sveštenstvom Katoličke crkve u Latinskoj Americi 70-ih se pojavio nov način mišljenja pod uticajem reformi najavljenih 1965. na Drugom vatikanskom saboru - mnogi sverštenici su prihvatili "teologiju oslobođenja" koja se zalagala za socijalnu pravdu.

Mnogi sveštenici su bili politički aktivni, a neki su bili i marksisti, mada su većinom prosto bili posvećeni socijalni radnici.

Desničarska vojna hunta ni štedela ni sveštrenike pa je i među njima bilo žrtava odreda smrti.

Komunistkinja Ester Balestrino de Karega, koja je Bergolju bila šefica u laboratoriji pre nego što je postao sveštenik, zamolila ga je da sakrije marksištičku literaturu iz njene kuće pošto je njena ćerka oteta, a zet nestao.

"To su bili knjige protiv kojih se Bergoljo borio, ali ih je ipak odneo", rekao je Larokvaj.

Ubrzo posle toga ona je organizovala udruženja majki otetih, a zatim je i sama nestala.

Bergoljovljeva uloga u slučaju dva sveštenika koja su bila politički aktivna je nešto nejasnija. On je podržavao njihov društveni rad, ali se protivio političkom aktivizmu, a pogotovo njihovim kontaktim s naoružanim revoklucionarima. Naterao ih je da napuste jezuitski red, čime ih je ostavio bez zaštite crkve, rekao je Larokvaj.

Pošto nisu poslušali njegovu naredbu da napuste rad u sirotinjskom delu grada, ubrzo su bili odvedeni u školski mornarički centar u kojem je režim mučio protivnike.

Borci za ljudska prava kažu da je Bergoljo pomogao proganjanima, zalagao se za oslobađanje sveštenika, ali nije učestvovao u borbi protiv vojne diktature u odbrani ljudskih prava.

Oni dodaju da bi papa Franja mogao da razjasni šta se sve dešavalo u mornaričkoj školi ako bi otvorio crkvene arhive.

"Tražimo to i čekamo. Crkva je bila deo diktature, bila je neposredni saučensnik i danas to nastavlja neotkrivanjem svega onoga što ima u arhivama", rekla je aktivistkinja Miriam Bregman.