Evropska unija postigla je sporazum, koji se naziva istorijskim, da do 2025. smanji za tri četvrtine korišćenje milijardi plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu koje guše vode i kopno planete.
"To će dozvoliti Evropi da se suoči sa ekološkim problemom", rekao je italijanski ministar za životnu sredinu Đan Luka Galeti, čija zemlja je aktuelni predsedavajući Unije.
Princip plaćanja kesa nekoliko puta je uvođemn i gašen u trgovinskim lancima u Srbiji. Građani na njega nikako nisu pristajali a nošenje cegera umesto jednokratnih kesa održalo se samo kod (naj)starijih generacija.
Danska poslanica zelenih Margarete Auken pozdravila je "istorijski prodor" i rekla da je ovo prvi sporazum na nivou EU sa obavezujućim ciljevima za smanjenje otpada.
Zemlje koje to još nisu uradile treba da uvedu plaćanje plastičnih kesa do 31. decembra 2018, i/ili da preduzmu neophodne mere da smanje njihovu godišnju potrošnju na 90 kesa po stanovniku do 31. decembra 2019.
U 2025. godini godišnja potrošnja po stanovniku ne treba da pređe 40 kesa, dok je evropski prosek bio 178 kesa 2010. godine.
Radi se o plastičnim kesama koje se nazivaju "lakim" (debljine manje od 50 mikrona) koje se još besplatno daju u velikom broju evropskih supermarketa.
Više od 90 odsto od oko 100 milijardi plastičnih kesa koje su na tržištu EU ulaze u tu kategoriju.
Prema Evropskoj komisiji više od osam milijardi kesa godišnje završe u divljim otpadima, guše ribe i ptice i gomilaju se u, kako stručnjaci nazivaju, "smrtonosnu supu" na površini mora i reka.
Ekološka pošast nije sporna, rekli bi, ali niko ne potencijara pitanje odakle tolike kese u okeanima kada svaki normalan korisnik, a takvih je velika većina, kesu koju dobije u prodavnici kasnije baci u kantu ili je čak još jednom iskoristi dabacanje drugog đubreta.
