Dva heroja iz Prvog svetskog rata - crnac i Jevrejin - konačno će dobiti Medalju časti koja im je uskraćena zbog diskriminacije, gotovo 100 godina nakon što su hrabro spasavali saborce na bojnim poljima Francuske.
Narednik Vilijam Šemin je, tokom trodnevnih krvavih borbi, više puta izbegao metke ne bi li ranjene drugove izvukao na sigurno, dok je redov Henri Džonson spasio ranjenog druga iz svoje čete, sastavljene od vojnika crne boje kože, pri čemu je sam-samcit odbio iznenadni napad Nemaca.
Predsednik Barak Obama planira da ta dva čoveka posthumno odlikuje najvišim vojnim odlikovanjem za njihova herojstva iz 1918. godine, a ceremonija je zakazana za danas.
Oni će biti nagrađeni pošto su njihove pristalice ubedili Kongres da usvoji izuzetak od pravila za dodeljivanje Medalje časti da se to odlikovanje daje samo za herojska dela iz prethodnih pet godina.
Šeminova kćer, Elzi Šemin-Rot, primiće od Obame medalju u očevo ime. Ona je početkom prošle decenije saznala za zakon koji omogućava reviziju slučajeva Jevreja kojima je, zbog moguće diskriminacije, uskraćena medalja za herojstva u Drugom svetskom ratu, pa se izborila za zakon koji je sličnu reviziju omogućio i za veterane Prvog svetsko rata.
Poštovaoci Henrija Džonsona su se decenijama zalagali da on bude odlikovan Medaljom časti, pa je njujorški senator Čak Šumer pokrenuo stvar pred Kongresom, ali je u prvi mah odbijen zbog manjka dokumentacije.
Šumerovi ljudi su se vratili na isti slučaj nekoliko godinu kasnije, kada je gomila vojnih dokumenata dospela na internet, među kojima i kominike generala Džona Peršinga u kojem je on opisao Džonsonove hrabre poduhvate pošto se 15. maja 1918. godine tokom noćne straže našao na udaru najmanje 12 nemačkih vojnika.
"Pod intenzivnon neprijateljskom vatrom, uprkos značajnim ranama koje je zadobio, Džonson je uspeo hrabro da uzvrati, usled čega je neprijatelj izgubio nekoliko vojnika", saopštila je Bela kuća, dodajući: "Kad je njegov saborac teško ranjen, redov Džonson je sprečio da ga zarobe Nemci.
Redov Džonson se izložio ozbiljnoj opasnosti time što je otišao sa svog položaja kako bi se s neprijateljskim vojnikom upustio u borbu prsa u prsa. Iskazavši veliku odvažnost, redov Džonson je odbijao neprijateljske snage sve dok se one nisu povukle".
Džonson, rodom iz Virdžinije, radio je kao portir na železničkoj stanici u Olbeniju kad je regrutovan u 369. jedinicu Njujorške nacionalne garde sa sedištem na Menhetnu. Jedinica je bila znana kao "Harlemski borci iz pakla" i bila je pod francuskom komandom, jer je u američkim trupama u to vreme vladala segregacija.
Rane koje je zadobio u ratu uticale su na Džonsonovo zdravlje, i on je umro kao alkoholičar u bolnici za veterane u Ilinoisu 1929. godine, kada je imao 32 godine.
Sadašnji komandant Njujorške nacionalne garde, major Luis Vilson, planira da primi Medalju časti u Džonsonovo ime.
Džonsonov kolega po herojstvu, Vilijam Šemin, imao je 19 godina kada je njegov vod uleteo u krvavu bitku. Prema navodima Bele kuće, "narednik Šemin je napustio zaštitu rova u kojem se njegov vod nalazio, izašao je na brisani prostor i više puta se izložio teškoj puščanoj i mitraljeskoj vatri kako bi spasao ranjenike". Mladi narednik je "zaradio" šrapnel, ali je preživeo, pa je čak uspeo da mu vod u naredna tri dana ne pretrpi nijedan gubitak. Onda mu je nemački metak probio šlem i zario mu se iza levog uha, zbog čega je tri meseca proveo u bolnici i ostao nagluv.
Usled rana od šrapnela jedva je mogao da hoda, ali je ipak diplomirao na Univerzitetu u Sirakuzi i u Bronksu pokrenuo obdanište.
