Slabljenje globalnih sila može dovesti do krize kakvu sistem sadašnjeg svetskog poretka ne može da reši, a onda sledi rat, upozorava američki geopolitički ekspert Džordž Fridman.

"Kada zemlje poput Nemačke, Kine i Rusije slabe i zamenjuju ih neke druge, onda počinju sistemski ratovi", objašnjava on za njujorški poslovni sajt "Biznis insajder".

Tada stvari, navodi Fridman, postaju ozbiljne jer između sila još nije uspostavljena ravnoteža.

"Tako je, kada se Nemačka ujedinila 1871. godine, sve puklo. Japan je doživeo uspon početkom 20. veka, i tada je nastao haos. I sada je na pomolu sistemska promena. Spremite se za rat", poručuje Fridman, koji je osnivač nove onlajn publikacije "Geopolitical Futures" i obaveštajne korporacije "Stratfor".

On primećuje da je destruktivan međudržavni rat česta karakteristika globalne politike i upozorava da bi se takav rat mogao ponovo dogoditi.

Takođe, napominje da su se ranije međunarodni posmatrači zavaravali da ratova među državama više neće biti.

"Od 1815. do 1871. godine u Evropi nije bilo nikakvih međudržavnih ratova. A onda je izbio veliki Prvi svetski rat", podseća američki geopolitički ekspert.

Prema njegovim rečima, u moderno doba je svaki period mira priprema za nasilni obračun.

"Nema veka koji je prošao bez sistemskog rata", konstatuje Fridman, objašnjavajući da takav rat podrazumeva potres celokupnog sistema.

On u analizi kreće od pretpostavke da svaki međunarodni sistem, bilo da je reč o alijansi konzervativnih snaga u Evropi koja je održala mir posle Napoleonovih ratova ili poretku posle hladnog rata na čelu sa SAD, ima "urođene" fatalne slabosti.

Seme sopstvenog uništenja, smatra Fridman, ima i današnji međunarodni sistem.

Sadašnji svetski poredak i dalje je podložan krizama koje sam sistem nije u stanju da reši, a jedna od njih bi mogla da proiziđe iz slabljenja globalnih sila, zaključuje Fridman.