Bivša državna sekretarka SAD, Hilari Klinton, je dostigla dovoljan broj glasova delegata potrebnih za predsedničku kandidaturu Demokratske stranke, podaci su agencije AP i američkih TV stanica.
Mreža CNN je objavila da je na osnovu njenog prebrojavanja glasova delegata i superdelegata Hilari Klinton osvojila demokratsku nominaciju i da će postati prva žena u istoriji SAD dugoj 240 godine koja će predvoditi najveću političku partiju.
Ona je obezbedila glasove 1.812 delegata i 572 superdelegata čime ukupno ima podršku 2.384 delegata što je za jedan glas više nego što joj treba za nominaciju, precizira CNN.
AP takođe navodi da je Klinton dostigla ključnu brojku dan pre unutarstranačkih izbora u šest američkih država tačno osam godina pošto je izgubila od aktuelnog predsednika Baraka Obame.
"Polaskani smo AP, ali imamo još unutarstranačkih izbora da osvojimo", napisala je Hilari Klinton na Twitteru.
Da ovo nije lažna skromnost bivše prve dame Amerike i desne ruke aktuelnog predsednika Baraka Obame, pokazuje i negodovanje iz izbornog štaba njenog oponenta.
Njen stranački rival, Berni Sanders, osudio je preuranjene informacije medija, tvrdeći da Hilari Klinton ne može da se sada smatra pobednicom u trci za nominaciju pre konvencije u Filadelfiji krajem jula jer se ne mogu podrazumevati glasovi superkandidata pre nego oni zaista budu glasali.
Sanders, senator iz Vermonta, ima oko 800 glasova manje od Hilari Klinton, navodi AP.
Zvaničnici Bele kuće najavili su da će predsednik SAD Barak Obama možda zvanično da podrži Hilari Klinton narednih dana.
Republikanski protivkandidat na izborima za predsednika SAD biće Donald Tramp.
TRKA NAJNEOMILJENIJIH KANDIDATA
Klinton i Tramp najverovatnije će biti kandidati demokratske odnosno republikanske partije na predsedničkim izborima u SAD, ali njih dvoje ujedno važe i za najneomiljenije kandidate od kad se ispituje javno mnjenje u Americi.
Stručnjak za američku politiku Adam Ramej sa univerziteta Njujork u Abu Dabiju smatra da je jedan od najvećih problema Hilari Klinton njena percepcija u javnosti.
"I Donald Tramp i Hilari Klinton imaju neslavnu čast da budu kandidati sa najnižim ugledom koje su obe velike stranke istakle u predsedničkoj trci otkad se ti podaci uopste mere", kaže Ramej, prenosi Dojče vele.
Klintonovu tako, prema istraživanju portala "Ril klir politiks", čak 55,8 odsto Amerikanaca doživljava negativno, a samo njih 37,6 procenata ima dobro mišljenje o njoj.
Kada je reč o Trampu, 58 odsto Amerikanaca ima loše mišljenje o njemu, a 35,4 odsto ga doživljava pozitivno.
Ispitivanje javnosti pokazuje ne samo da Tramp ima problema sa brojnim republikancima, već i da Hilari Klinton nema podršku čitavog niza njenih demokrata - oni je jednostavno ne vole ili joj ne veruju.
"Njeno poštenje i njena verodostojnost najvažniji su problemi iz kojih onda nastaju svi ostali", upozorava Ramej i podseća da se njeno ime stalno povlači u sporu o korišćenju službene elektronske adrese u vreme dok je bila ministarka spoljnih poslova, što on tumači kao manifestacije dubokog nepoverenja mnogih Amerikanaca.
Na ovim izborima, gde se izrazito oseća bes birača protiv establišmenta i političke elite, Hilari Klinton je, kao bivša "prva dama", senatorka i ministarka, u stvari idealni cilj svih mogućih političkih napada, i to ne samo za Bernija Sandersa, već i za njenog verovatnog protivkandidata Donalda Trampa.
