Fidel Alehandro Kastro Ruz, kubanski revolucionar, bivši generalni sekretar Komunističke partije Kube, predsednik i premijer Kube, koga Kubanci zovu jednostavno Fidel, napunio je danas 90 godina.
Sa svih funkcija zvanicno se povukao 2008, nakon što je teško oboleo, a vlast je prepustio svom bratu Raulu.
Na svoj 90. rodendan Kastro je danas zahvalio Kubancima zbog podrške i još jednom kritikovao predsednika SAD Baraka Obamu.
U pismu koje su objavili državni mediji, Kastro je izrazio "najdublju zahvalnost zbog pokazanog poštovanja, pozdrava i priznanja koja sam dobio poslednjih dana, što mi daje snagu da odgovorim idejama koje cu poslati partijskim borcima i odgovarajucim organizacijama".
Svoju zahvalnost Kastro je propratio secanjem na svoje detinjstvo i mladost.
Na kraju pisma je ponovo kritikovao Obamu koji je vodu kubanske revolucije izgleda naljutio jer je marta ove godine, kada je u okviru nrmalizacije odnosa posetio Kubu, pozvao Kubance da gledaju u buducnost.
Kubanska vlada nije pripremila nikakvu veliku proslavu. Nema mitinga, parada, niti poseta stranih državnika povodom Kastrovog rodendana. Tim povodom, naime, danas ce na Kubi biti uprilicene manje muzicke svecanosti i izložbe fotografija u Kastrovu cast, preneo je AP.
Najveci dogadaj koji je najavljen povodom proslave Fidelovog rodendana je nastup decjih horova.
"Uskoro cu biti kao i svi drugi. Svima nam jednom dode cas, ali ideje kubanskih komunista ce i dalje živeti", rekao je Kastro u završnici tog kongresa cime je prakticno proglasio svoju smrt.
Vlada nije saopštila ni da li ce na taj dan da objavi fotografije ili video snimak Kastra koji se poslednji put u javnosti pojavio u aprilu ove godine, na završnici kongresa Kubanske komunisticke partije.
Kongres je tada, na predlog njegovog brata, odlucio da radni vek jednog politicara ne može biti duži od 70 godina starosti, kako bi se otvorio prostor za mlade naraštaje.
Kastro je roden 13. avgusta 1926. (prema nekim izvorima - 1927) u mestu Majari na porodicnoj plantaži šecerne trske, na kojoj je i sam radio sa svojim ocem.
Pravo je doktorirao 1950. na Univerzitetu u Havani.
Bio je veliki prijatelj sa Ce Gevarom.
Dolaskom na vlast Kastro je bio veoma neprijateljski raspoložen prema Sjedinjenim Americkim Državama, koje su se prijateljski odnosile prema njegovom prethodniku Batisti i cesto se mešale u unutrašnje poslove Kube dok je on bio na vlasti.
Nakon što je Kastrova vlada nacionalizovala rafinerije nafte, šecerane i pogone za proizvodnju elektricne energije 1960. godine Sjedinjenje Americke Države su prestale da kupuju kubanski šecer i uvele ekonomski embargo prema Kubi.
SAD su 1961. pokušale uz pomoc kubanskih izbeglica da zbace Kastra s vlasti u invaziji na Zaliv svinja, ali bez uspeha.
Možda i kao posledica te invazije sledila je Kastrova izjava u decembru 1961. godine: "Ja sam marksista-lenjinsta i ostacu to do svoje smrti".
Ranih 1960-ih Kastro je otvoreno prigrlio komunizam i uspostavio bliske veze sa SSSR-om primajuci sve vecu sovjetsku vojnu i ekonomsku pomoc, što je doprinelo pogoršanju americko-kubanskih odnosa.
Kada su Amerikanci otkrili da je Sovjetski Savez na Kubi postavio svoje balisticke projektile dalekog dometa i time prakticno imao cele Sjedinjene Države "na dlanu“, tadašnji predsednik Džon Kenedi je uveo pomorsku blokadu Kube kako bi prisilio sovjetskog lidera Nikitu Hrušcova na povlacenje sovjetskih projektila s Kube.
Savezništvo Kastra sa SSSR-om i doprema sovjetskih projektila na Kubu 1962. svet je dovela do ruba nuklearnog rata.
Ali je Kuba nakon raspada SSSR-a potonula u duboku ekonomsku krizu.
Godine 1979. izabran je za lidera Pokreta nesvrstanih. Tvrdio je da je jedini nacin da se postigne ekonomski rast ocuvanje jednopartijske države, ogranicavanje privatnog preduzetništva i brzo utišavanje politickih protivnika. A jednom prilikom upitan kada ce obrijati bradu i skinuti vojnu odoru odgovorio je: "Kada se okonca revolucija!"
Gotovo da nema Kubanca koji pamti Kubu bez Kastra. Mnogi veruju da se njegov brat Raul i danas cesto o bitnim pitanjima konsultuje sa njim.
Mnogi, naime, na Kubi misle da Fidel iz senke i dalje vrši uticaj na svog brata Raula, koji je pozvao na reforme i "promenu mentaliteta" kako bi unapredio svoj plan o ekonomskom rastu.
Njegov brat Raul nikada nije dostigao harizmu Kastra koji je ostao snažan simbol.
Tokom svoje vlasti od 1959. do 2006. prkosio je desetorici americkih predsednika. Uspostavio je komunisticki režim pred vratima Sjedinjenih Država i navodno preživeo 600 pokušaja atentata.
Njegov biograf Volker Skierka je rekao da je Kastro neophodan i kao živuci ideal i kao idealno opravdanje, "narocito sada kad su zatoplili odnosi s Amerikom".
