Reč je o eksperimentalnom uvođenju tzv. univerzalnog dohotka, već poznatog pod engleskom skraćenicom UBI (universal basic income), piše zagrebački "Večernji list".

Za neke je univerzalni dohodak zamka koja će poslodavcima omogućiti da otpuštaju zaposlene mirne savesti, a za druge zamajac koji će povećati potrošnju i iskoreniti siromaštvo.

U svakom slučaju, utopijski san u kome niko nije na ulici, nije gladan, ne nosi krpe i ima siguran prihod svaki mesec za koji ne mora ispuniti nikakve uslove širi se i u drugim zemljama i eksperimentalno isprobava u nekim mestima u Holandiji i Kanadi, a tome se raspravlja i na Novom Zelandu.

Finci su o tome diskutovali do 9. septembra, a sad, i bez analiziranih rezultata rasprave, idu u primenu od 1. januara 2017.

Tako će slučajnim izborom između nezaposlenih koji primaju novčanu naknadu biti izabrano njih 2.000 i svaki će dobiti 560 evra mesečno.

Nakon dve godine biće poređeno ponašanje te grupe nezaposlenih sa istom grupom koja će i dalje primati redovnu novčanu naknadu s biroa, koja takođe iznosi 560 evra.

Razlika je u tome što će testirani moći  da se zaposle a da im prihod od 560 evra i dalje ostane, dok ostali nezaposleni gube pomoć ako nađu posao.

O ideji uvođenja univerzalnog dohotka za svakoga već se decenijama raspravlja i ističe da bi se time iskorenilo siromaštvo u zemljama u kojima hrane i odeće pa i stanova zapravo ima i previše pa se čini perverznim što mnogi trpe tešku oskudicu.

Zanimljivo je da se za taj dohodak zalažu i neki neoliberalni ekonomisti, još od Miltona Fridmana. Ideja je da dobije svako ko ne zaradi dovoljno za život, a bila bi određena i granica prihoda nakon koje bi se univerzalni dohodak vraćao državi.

Međutim, ima i onih koji tvrde da je takav dohodak za svakoga neoliberalna zamka, kojom bi se postiglo da poslodavci mogu da otpuštaju mirne savesti i bez društvenog pritiska. Tako bi mogli da zadrže samo najmanji broj zaposlenih koji bi onda i sami radili pod teretom pretnje da će završiti na univerzalnom dohotku koji verovatno neće biti dovoljan za život po standardu srednje klase - koji bi uključivao automobil, godišnje odmore, školovanje dece...