Oni smatraju da je svetlost putovala mnogo brže pre Velikog praska.

Žoao Mageižo sa londonskog Imipirijal koledža i Niaješ Afšordi sa Univerziteta Vaterlo u Kanadi prvi put su predložili tu ideju 1990-tih.

Oni sada veruju da će njihova teorija moći da bude proverena posmatranjem kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja, koje predstavlja mapu najstarije svetlosti u svemiru.

Naučnici su svoje pretpostavke izneli u publikaciji "Fizikal rivju".

Naučnici smatraju da je svetlost putovala beskonačnom brzinom posle velikog praska, pre nego što je usporila do brzine koja je definisana kao brzina svetlosti - 300.000 kilometara u sekundi.

Ova varijacija je neophodna zbog da bi se objasnilo zašto svemir izgleda tako homogeno, a homogenost zahteva da svetlost dopre do svakog delića kosmosa kako bi izjednačila njegov izgled.

Nova teorija se zasniva na teoriji "inflacije", po kojoj je svemir u ranoj fazi bio mali pre iznenadne eksplozije.

Mageižo je Afšordi veruju da je brzina svetlosti na početku bila mnogo veća, pre nego što je opala sa promenom gustine svemira.

"Teorija, koju smo prvi put predložili krajem 1990-tih, sada je sazrela - proizvela je proverljivo predviđanje. Ako bi je posmatranja u bliskoj budućnosti potvrdila, to bi moglo da vodi ka promeni Ajnštajnove teorije gravitacije", rekao je Mageižo.

Nova teorija biće proverena u narednim godinama, tokom ispitivanja kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja, odnosno merenjima u promenama zračenja preostalog od Velikog praska.

Dejvida Marš iz Centra za teorijsku kosmologiju Univerziteta u Kembridžu nova teorija nije baš uverila.

Marš je rekao britanskom listu "Gardijan" da su predviđanja širenja svemira koja su razvili fizičar Stiven Hoking i drugi, pre više od 30 godina, veoma dobro prošla na testovima.