Čuveni ruski snajperista Vasilij Zajcev rođen je na današnji dan 1915. godine. Evo nekoliko istorijskih činjenica o čoveku čije ratničke veštine su i danas predmet vojno-taktičkih izučavanja u svetu.
Zajcev je titulu najuspešnijeg snajperiste stekao tokom Drugog svetskog rata, za vreme Staljingradske bitke, pošto je od 10. novembra do 17. decembra 1942. godine ubio 225 neprijateljskih vojnika i oficira (ukljucujuci i 11 neprijateljskih snajperista).
Pre 10. novembra ubio je 32 neprijateljska vojnika koristeci obicnu sovjetsku pušku tipa Mosin. Procenjeno je da je 28 snajperista koje je on obucavao izbacilo iz stroja preko 3.000 neprijateljskih vojnika.
Zajcev je odrastao u Uralskim planinama, snajperske veštine mu je prenosio deda, a usavršio se loveci jelene. Zajcev na ruskom znaci zec. Snajperisti koje je obucio tokom rata bili su poznati pod imenom "zajcata" (zecici).
Poznato je da je tokom rata tražio sklonište na raznoraznim lokacijama, ispod ruševina, na visokim lokacijama i u vodovodnim cevima. Nakon nekoliko ubistava on bi promenio lokaciju. Zajedno sa svojim partnerom Nikolajom Kulikovim, Zajcev je unosio strah medu visoko rangirane fašisticke oficire.
Ubijen najbolji americki snajperista
Njegova taktika je bila da prekrije veliko podrucje sa još dva vojnika, sa snajperistom i posmatracem. Ova taktika je još uvek u upotrebi. Njegovi podvizi su dizali moral sovjetskim vojnicima i on se smatra odlucujucim faktorom u porazu Nemacke vojske u Staljingradu (današnji Volgograd).
Puška kojom se Vasilij služio je bila standardna vojnicka puška Mosin-Nagant M-91/30 kalibra 7.62 milimetara sa optickim nišanom. U to vreme je to bio "PU" nišan sa uvecanjem x3,5, koji je kasnije zamenjen sa nišanom "PE" uvecanja x4. Ova puška se smatra najefikasnijom i najmasovnije upotrebljenom puškom Drugog svetskog rata, a ostala je u upotrebi na mnogim bojnim poljima i dugo nakon rata.
Zajcev je ucestvovao u borbama sve do januara 1943. god. kada je doživeo povredu ociju. Medutim, profesor Filatov je uspešnom operacijom otklonio posledice povrede tako da se Zajcev po oporavku ponovo pridružio svojoj jedinici. Kraj rata je docekao na reci Dnjestar u cinu kapetana. Posle rata Zajcev je bio direktor fabrike u Kijevu.
Odlikovan je najvecim ratnim priznanjem Crvene armije "Ordenom heroja Sovjetskog saveza", takode je dobio i dva ordena "Lenjin" i dva ordena "Crvene zastave" i mnogobrojna odlikovanja.
Prema Entoni Bevoru, autoru knjige "Staljingrad", neki sovjetski izvori tvrde da su Nemci, tokom bitke doveli komandanta snajperske škole, majora Hajnca Torvalda u Staljingrad kako bi likvidirao Zajceva. Posle nekoliko dana potrage, Zajcev je opazio svog protivnika skrivenog iza parceta izgužvanog lima i ubio ga. Ovaj navodni dvoboj dvojice cuvenih snajperista prikazan je u Holivudskom filmu "Neprijatelj pred vratima" (Enemy at the Gates).
Torvaldov opticki nišan, navodno najomiljeniji Zajcevljev ratni trofej, izložen je u Muzeju oružanih snaga u Moskvi.
Po završetku rata Zajcev je posetio Berlin, gde je sreo svoje prijatelje koji su služili sa njim. Oni su mu poklonili njegov snajper sa posvetom: "Heroju Sovjetskog saveza Vasiliju Zajcevu, koji je sahranio u Staljingradu više od 300 fašista". Snajper je sacuvan i još uvek stoji u Vologogradskom muzeju "Staljingradska Bitka". Posle rata Zajcev je vodio fabriku u Kijevu nakon završenog tekstilnog fakulteta.
I žena snajperista u borbi protiv Asada
Umro je 15. decembra 1991. u 76. godini. Iako je njegova licna želja bila da bude sahranjen u memorijalnom kompleksu na Mamajev Kurganu u Volgogradu, prvobitno je sahranjen na Vojnom spomen groblju u Kijevu.
Godine 2005. povodom 60. godišnjice Pobede nad fašizmom, supruga Vasilija Zajceva, Zinaida, obratila se rukovodstvu grada Volgograda s molbom da usliše poslednju želju njenog supruga i njegove posmrtne ostatke prebace na Mamajev Kurgan.
Ova molba je ispunjena i 31. januara 2006. godine posmrtni ostaci Vasilija Zajceva su preneti i sa najvišim vojnim pocastima sahranjeni u memorijalnom kompleksu na Mamajevom Kurganu. Njegov kovceg je smešten odmah pored spomenika gde je napisan njegov poznati citat: "Nema mesta za nas iza Volge".
